Koliko plaćamo studiranje? Školarine – Srbija vs. Evropa

Biti student, kažu, najlepše i najbezbrižnije doba. Oni koji su vredni, požrtvovani i koji se izričito posvete studiranju tokom njegovog trajanja nemaju briga oko plaćanja školarine. Ja bih rekla da je individualno. Traže da imamo odrađeni praktični deo našeg učenja, tzv. praksu. Koliki je to oportunitetni trošak jednog studenta? Dakle, ostaje nam da dobrom organizacijom i umerenim odricanjima ostvarimo sve što se od nas očekuje.

Biti student, kažu, najlepše i najbezbrižnije doba. Oni koji su vredni, požrtvovani i koji se izričito posvete studiranju tokom njegovog trajanja nemaju briga oko plaćanja školarine. Ja bih rekla da je individualno. Traže da imamo odrađeni praktični deo našeg učenja, tzv. praksu. Koliki je to oportunitetni trošak jednog studenta? Dakle, ostaje nam da dobrom organizacijom i umerenim odricanjima ostvarimo sve što se od nas očekuje.  



Šansa se pruža svima onima koji žele da uče. Nije kao u zemljama zapada, radiš i studiraš, pa još i završiš u roku, ali ima načina. Niste upali na budžet, pa šta?


Studiranje u Srbiji


Na državnim fakultetima određeni broj studenata školuje se bez plaćanja školarine, dakle, o trošku državnog budžeta. Ostali moraju sami da plaćaju godišnju školarinu, u statusu samofinansirajućeg studenta. Student koji se finansira iz budžeta može u tom statusu da ima upisan samo jedan studijski program na istom nivou studija.


Samofinansirajući student ne mora da položi sve ispite predviđene programom za tu godinu studija. On može da se prilikom upisa godine opredeli za pohađanje manjeg broja predmeta, ali tako da oni nose najmanje 37 ESPB bodova, ali može i za više. Da ne bude zabune, i on mora da sakupi isti ukupan broj bodova do kraja školovanja da bi dobio diplomu, samo ima mogućnost da studira duže (ali najviše dvostruko duže nego što traju redovne studije).


Školarine na fakultetima Univerziteta u Beogradu mogu se uplatiti u nekoliko rata, gde se najčešće prva rata uplaćuje prilikom upisa na fakultet. Za studente koji nisu u mogućnosti da odjednom plate školarine, banke u Srbiji odobravaju specijalizovane studentske kredite. Nosioci ovih kredita su najčešće roditelji, ali to mogu biti i studenti. Kamate se kreću od 10 do 30%, a rok otplate je i do sedam godina.


Školarina koju plaća samofinansirajući student mora biti srazmerna broju bodova za predmete koje je prijavio na početku godine. Da sve bude kristalno jasno: pošto pun broj bodova na jednoj godini iznosi 60, ako je školarina, na primer, 100.000 dinara, samofinansirajući student koji je odabrao predmete koji nose 37 bodova (ili 61,67 odsto od ukupnog broja) platiće školarinu od 61.670 dinara.


Iznose školarina određuju fakulteti u skladu sa opštim aktom visokoškolske ustanove. Na fakultetima Univerziteta u Beogradu visine školarina su različite i njihovi iznosi se kreću od 45.000 do 240.000 dinara.


Studiranje u Evropi


S druge strane, pravimo sada paralelu i gledamo kako je to studirati „vani“. Koliko bi vam za tako nešto trebalo novca, da li je skuplje i koliko, kako uopšte biti spreman na takav korak. Studiranje u Evropi takođe može ići od besplatnog do papreno skupog.


Euridika (Eurydice) je mreža Evropske komisije, a izveštaj obuhvata 38 evropskih obrazovnih sistema. Iz najnovijeg izveštaja ove obrazovne mreže sledi da je studiranje u Velikoj Britaniji, Estoniji i Irskoj najskuplje u Evropi, dok Danska, Island, Norveška, Finska i Švedska studentima omogućavaju besplatno školovanje.


Estonija povezuje školarinu sa uspehom studiranja. Ako student po semestru ili akademskoj godini prikupi 30 odnosno 60 bodova može da studira besplatno. U suprotnom, visokoškolska institucija ima pravo da naplaćuje bodove, pa školarina može da bude i veća od 7.000 evra po godini.


U Velikoj Britaniji školarina je veća od 11.000 evra, kako za Britance tako i za studente iz zemalja EU. Na škotskim univerzitetima, škotski i nebritanski EU studenti ne plaćaju školarinu, ali u drugim delovima Velike Britanije plaćaju i obrnuto.


Irska je za školarinu uvela termin studentski doprinos, koji uopšte nije zanemarljiv. Za prvi ciklus studenti iz EU plaćaju 2.500 evra po godini iako zvanično ne plaćaju školarinu, ako ispunjavaju kriterijume “besplatnog studiranja”. To su troškovi korišćenja biblioteke, registracije, za objekte i dr. Svi ostali plaćaju 6.000 evra. Studenti van EU plaćaju dvostruko, trostruko više, u zavisnosti od cenovnika koji odredi sam fakultet.


Austrija nema školarinu tokom prvog ciklusa visokog obrazovanja (osnovne studije u trajanju od tri ili četiri godine). U Mađarskoj, Litvaniji i Sloveniji većina studenata ima mogućnost da se upiše na budžet, a inače školarine su veće od 5.000 evra.

U Italiji školarina prosečno iznosi 1.300 evra, a u izveštaju se navodi koje zemlje obezbeđuju najviše stipendije, koje idu i do 5.000 evra za godinu.


Španija i Švajcarska su u grupi zemalja koje studentima daju najveće povlastice. U Nemačkoj, od 16 saveznih država, u 15 je studiranje besplatno. Jedino još Donja Saksonija studentima naplaćuje 1.000 evra po akademskoj godini, ali i ona planira ukidanje ovog izdatka za školovanje.



Izvor: http://beleske.com
Ознаке:

Post a Comment

[facebook][blogger]

Contact Form

Name

Email *

Message *

© Copyright 2014 | "EVROPA NA DLANU" | Informacione uslužne delatnosti |. Theme images by kickers. Powered by Blogger.
Javascript DisablePlease Enable Javascript To See All Widget