Tema nedelje: Profesori "babaroge"

Neuspeh studenata na ispitu u većem broju nije samo njihov lični neuspeh, već i neuspeh profesora i fakulteta u celini.

Razgovor s povodom: profesor dr Milija Bogavac

Poslednjih nekoliko nedelja u sredstvima javnog informisanja redovno nailazimo na tekstove koji se odnose na problem polaganja ispita na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Naime, radi se o velikom broju neuspeha na ispitima kod jedne profesorke na trećoj i četvrtoj godini studija, (nekoliko stotina studenata), zbog čega su mnogi studenti izrazili ne samo svoje nezadovoljstvo, već su i masovno odustajali od daljeg studiranja na ovom fakultetu. Tim povodom razgovaramo sa profesorom dr Milijom Bogavcem, osnivačem i vlasnikom privatnog Pravnog i poslovnog fakulteta u Beogradu, u pokušaju da saznamo više o načinima i kriterijumima provere znanja studenata na ispitu, kao i mogućnostima prevazilaženja ovakvih neprijatnih i nepoželjnih situacija.


Profesore Bogavac, Vi ste kao dugogodišnji profesor i osnivač jednog privatnog fakulteta, verovatno u svojoj praksi nailazili na problem koji može nastati usled rigoroznih kriterijuma za uspešno polaganje ispita na visokoškolskim institucijama. Da li po Vašem mišljenju postoji način da se ovo pitanje reši na jedan pravedan i objektivan način?

Nisam upoznat sa konkretnim slučajem o kome govorite, jer oblast geografije nije u domenu mog interesovanja, ali generalno posmatrano način polaganja ispita i kriterijumi ocenjivanja trebalo bi da budu jedinstveno uredjeni bez obzira na vrstu i sadržaj studija. Medjutim, obzirom da se ovde radi samo o jednom ispitivaču, mogu da pretpostavim, što je i najčešći slučaj, da profesor poseduje monopolsko ili isključivo pravo na ispitivanje na odredjenom predmetu, što mu svakako može dati mogućnost subjektivnih kriterijuma za donošenje odluke o načinu ispitivanja i visini ocene. Slično monopolu u ekonomiji koji podrazumeva takvo tržišno stanje u kome monopolista ima odlučujući uticaj na cene i uslove trgovanja, tako i u ovoj oblasti ukoliko postoji samo jedan profesor na predmetu on može ponekada da postavi i nerealne i neprimerene uslove polaganja ispita. Država se svojim propisima i te kako bori protiv monopola u tržišnom poslovanju. Tako bi trebalo da bude i u oblasti visokoškolskog obrazovanja.


Profesore Bogavac, koje su to mere, koje su po Vašem mišljenju neohodne, da bi se ovakve i slične situacije izbegle na način da i fakultet zadrži svoj ugled i svoje standarde, i da studenti budu zadovoljni i realno ocenjeni?

Pre svega, obaveza je uprave fakulteta da oformi komisiju sa zadatkom fundamentalnog pretresa samog predmeta kod koga se javlja neuspeh neprimereno velikog broja studenata. Drugim rečima, neophodno je utvrditi sadržinu i obim nastavnog predmeta, njegovu celishodnost u pogledu primene u praksi, ukupan broj i nazive ispitnih pitanja, relevantnu udžbeničku literaturu i njen obim, kao i modalitete provere znanja i ocenjivanja. Neuspeh studenata na ispitu u većem broju nije samo njihov lični neuspeh, već i neuspeh profesora i fakulteta u celini.

Svakako postoje i drugi modaliteti rešenja ovakvih i sličnih situacija. Ovde pre svega mislim na stvaranje mogućnosti komisijskog polaganja ispita koji nesporno pruža veću objektivnost ocenjivanja, kao i utvrdjivanje mogućnosti promene ispitivača za slučaj nezadovoljstva studenata na kriterijume ocenjivanja. Znate, niko nije savršen, i niko nije nezamenjiv. Prošla su ta vremena kada su profesori držali predavanja ex katedra i samostalno utvrdjivali prag neophodnog znanja studenata. Uostalom, mogućnost promene ispitivača danas postoji i na Pravnom i Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, i ova praksa duža je od tridesetak godina.


Da li možete da sugerišete poštovanje odredjenih pravila čija bi primena i poštovanje dovodila do objektivnog, nepristrasnog i savremenog načina provere znanja studenata.

Mislim da, ukoliko postoji dobra volja, a to je i zakonska obaveza, uopšte nije teško obezbediti visoki stepen objektivnosti polaganja ispita. Kao što znate, naša država je jedna od potpisnica Bolonjske konferencije i pravila koja su tom prilikom ustanovljena za visokoškolsko obrazovanje pretoćila u svoje zakonodavstvo. Ova pravila su pre svega imala za cilj ujednačavanje načina i oblika studiranja na ukupnom evropskom prostoru. Saglasno ovome, predavanje i ocenjivanje je utvrdjeno kao interaktivni odnos izmedju fakulteta, nastavnika, saradnika i studenata. 

Studenti su obavezni da pohađaju nastavu i vežbe. Studenti pripremaju i prezentuju seminarske radove, učestvuju u debati nakon prezentacije seminarskog rada (kreativna radionica), obavljaju praktičan rad, rade kolokvijume i na kraju procesa polažu završni ispit. Ono što je najvažnije u svemu ovome, jeste da student ostvaruje odredjeni broj pozitivnih bodova još prilikom trajanja predavanja, tako da je završni ispit samo nadogradnja već ostvarenog uspeha. Takodje, studentima bi trebalo omogućiti korišćenje svih oblika savremenih tehnoloških sredstava prilikom polaganja ispita u onoj meri koja će im biti potrebna u obavljanju poslova nakon završetka studija. Danas, priznaćete, deluje smešno, a to mi stariji znamo, kada čujemo da je nekada na našim fakultetima bila zabranjena upotreba digitrona u vreme kada su se oni pojavili kao tehnička novina. Internet i savremeni načini komuniciranja daju neslućene mogućnosti u kvalitetu i brzini savladavanja gradiva.


Profesore Bogavac, da li mislite da i profesori imaju obavezu da ulože posebne napore u pomoći studentima, ili je dozvoljena njihova nezainteresovanost za konačan ishod rezultata na kraju ispitnog roka?

Već sam ranije napomenuo da je masovan neuspeh studenata na ispitu istovremeno i neuspeh profesora koji tokom trajanja predavanja nije uspeo da prenese svoje znanje u dovoljnoj meri na svoje studente. Savremena shvatanja studiranja podrazumevaju i povećanu moralnu i stručnu obavezu fakulteta u celini da studenti blagovremeno završe studije koje su otpočeli. Recimo, ovakav problem će se mnogo redje javiti na fakultetima u privatnoj svojini zbog posebnog osećaja odgovornosti za konačni rezultat studiranja. Ako hoćete da uporedimo, u procesu proizvodnje, ukoliko se pojavljuje škart, preduzimaju se odgovarajuće mere u cilju eliminacije grešaka.

Prema tome, da zaključimo, i profesori imaju obavezu da pomažu studentima kroz organizovanje dodatne nastave i posebnih sugestija koje bi dobrodošle studentima za bolje razumevanje i savladavanje gradiva. Njihova eventualna nezainteresovanost i oholost tokom trajanja ispitnog roka, kao i sebično i svojevoljno postavljanje uslova ispitivanja i ocenjivanja ne bi trebalo da se tolerišu jer su neprimerena savremenim trendovima organizacije visokoškolskog obrazovanja i postojećoj zakonskoj regulativi. Hvala na razgovoru.


Razgovor vodio N.R.S
Evropa Na Dlanu

Post a Comment

[facebook][blogger]

Contact Form

Name

Email *

Message *

© Copyright 2014 | "EVROPA NA DLANU" | Informacione uslužne delatnosti |. Theme images by kickers. Powered by Blogger.
Javascript DisablePlease Enable Javascript To See All Widget