Rešenje jednačine: Kako muzičke veštine utiču na matematičke i obrnuto

Jeste li primetili da ste efikasniji u rešavanju matematičkih zadataka ukoliko slušate muziku? Da li je ovo slučajnost ili postoje faktori koji povezuju ove discipline?

Jeste li primetili da ste efikasniji u rešavanju matematičkih zadataka ukoliko slušate muziku? Da li je ovo slučajnost ili postoje faktori koji povezuju ove discipline?


Deni Gulik je u četvrtoj godini počeo da svira klavir, a kada je reč o pamćenju - prirodan je talenat. Kada je napunio pet godina, otac ga je naučio tablicu množenja i sve decimale broja Pi, a Gulik ovo nikada nije zaboravio. Činilo se da je s jednakom lakoćom upijao znanja o muzici i matematici, i da su ove veštine koegzistirale u savršenoj harmoniji. Tokom proteklih 50 godina Gulik je radio kao profesor matematike na Univerzitetu u Merilendu i uočio je mnogo sličnosti između muzike i matematike. 

Najbitnija spojnica muzike i matematike jesu obrasci. U muzici nailazimo na mnogo obrazaca, posebno kod Johana Sebastijana Baha, a matematika se temelji na obrascima.

Često su muzičari i naučnici pokušavali da ustanove da li talenat za muziku pozitivno utiče na neke druge veštine, poput koncentracije. Iako nije utvrđeno ni kako ni zašto, ipak je zapaženo da se osobe koje se bave muzikom ili one koje imaju muzički talenat daju bolje rezultate u prirodnim naukama, kao i da imaju razvijenije kogntivne sposobnosti. 

Nadin Gab, istraživač Laboratorije za kognitivnu neuronauku u Bostonskoj dečijoj bolnici, smatra da intenzivno slušanje i vežbanje prstiju poboljšava motoričke i auditivne sposobnosti. 

Robert Slevk, profesor psihologije s Univerziteta u Merilendu smatra da postoji više faktora koji mogu uticati na to da su osobe koje su talanetovane za muziku, dobre u rešavanju matematičkih problema, ali i da je isto tako moguće da su pametni ljudi dobri u mnogim stvarima. Takođe, tačke preseka muzike i matematike su i ritam, takt, odnosno metrika, pa je moguće i ovde ustanoviti neku uzročno-posledični niz. 

Uz to, ljudi koji se bave muzikom bolje se snalaze u planiranju i organizaciji vremena, koncentrisaniji su i mogu paralelno da rade više stvari. Anita Kolins, profesor Univerziteta u Kanberi, smatra da muzičko obrazovanje razvija kognitivne sposobnosti, tako da muzičari uče brže, lakše izvršavaju komplikovane zadatke i kreativniji su.


Izvor: http://www.nationalgeographic.rs
Ознаке:

Post a Comment

[facebook][blogger]

Contact Form

Name

Email *

Message *

© Copyright 2014 | "EVROPA NA DLANU" | Informacione uslužne delatnosti |. Theme images by kickers. Powered by Blogger.
Javascript DisablePlease Enable Javascript To See All Widget