Ljubaznost otvara vrata

Ljubaznost je lako preporučiti, ali ne baš jednostavno naučiti. Okolnosti nisu takve da je ljubaznost moguće dosledno i trajno praktikovati na radnom mestu, u porodici, i drugim svakodnevnim kontaktima, na koje smo svojevoljno ili po obavezi upućeni.

Ljubaznost je lako preporučiti, ali ne baš jednostavno naučiti. Okolnosti nisu takve da je ljubaznost moguće dosledno i trajno praktikovati na radnom mestu, u porodici, i drugim svakodnevnim kontaktima, na koje smo svojevoljno ili po obavezi upućeni.


Dan u Beogradu sigurno bi bio lepši kad bismo se svi potrudili da ljubaznost usvojimo kao obrazac ponašanja, potrebu i naviku. U čemu je onda problem?

Filozofi, kao i obično, imaju odgovor, a zanimljiv je onaj koji daje Žozef Žuber, francuski mislilac sa početka 19. veka. „Jedan deo ljubaznosti podrazumeva – voleti ljude više nego što zaslužuju“, kaže Žuber i „pogađa“ dilemu pred kojom se obično nalazimo. Kako i zašto biti ljubazan i prema osobama koje nam ne uzvraćaju ni sličnom, a kamoli istom merom?


Evo nekoliko razloga.

Ljubaznost rađa poverenje, a poverenje je, u mnogim situacijama, ključ uspeha. I poslovnog, i svakog drugog. Brojna istraživanja pokazala su, što iz iskustva znamo – ljudi su spremniji da investiraju novac, na primer, čak i bez garancija, u posao osobe koja je ljubazna.

Ljubaznost podstiče deljenje korisnih informacija, saradnju, spontanost, posvećenost timu… Stavite se, uostalom, u ulogu sagovornika, ma ko da je on. Grubost u nastupu izaziva stres i neraspoloženje, trajnu odbojnost, želju da se situacija napusti…

Ljubazni ljudi su uticajniji, njhove ideje se spremnije prihvataju. Interesantno je koliko toplina u glasu, izrazu lica i niz sitnih neverbalnih signala može da učini na podsvesnom nivou. Ukoliko se ovakvo ponašanje praktikuje trajno, rezultati sigurno neće izostati. Nasmejana lica se u delićima sekunde, urođeno, doživljavaju kao lepa i dobra, pa se izbor često obavlja pre na osnovu ukupnog utiska nego na osnovu kompetentnosti…

Ljubaznost stvara čvršće veze među ljudima, uzajamna davanja i primanja, dugoročne odnose.

Sve navedeno i još ponešto za posledicu ima i – pozitivan uticaj ljubaznosti na zdravlje. Povratna reakcija drugih, njihov osmeh i zadovoljstvo, dobri odnosi sa ljudima… svakako će uticati na smanjenje stresa i anksioznosti, sa blagotvornim dejstvom na čitav organizam. Tu su zatim hormoni – oksitocin, serotonin, endorfini… povezani sa zadovoljstvom, altruizmom, pomaganjem drugima… U vremenu kada tragamo za načinima za oslobađanje od svih vrsta pritisaka koji ugrožavaju kardiovaskularni sistem, imunitet, dovode do gojaznosti, dijabetesa… ljubaznost može da bude jednostavan lek.

***

Trudite se, dakle, da budete ljubazni i kada ne morate, kada ne poželite, kada su sve okolnosti protiv vas… Osmehnite se drugoj osobi, slušajte je sa interesovanjem, postavite poneko pitanje…

Budite svoja najlepša i najbolja varijanta, za svaki novi dan …


Autor: Katarina Vidaković
Izvor: danubeogradu.rs

Ознаке:

Post a Comment

[facebook][blogger]

Contact Form

Name

Email *

Message *

© Copyright 2014 | "EVROPA NA DLANU" | Informacione uslužne delatnosti |. Theme images by kickers. Powered by Blogger.
Javascript DisablePlease Enable Javascript To See All Widget