NOVE VASPITNE MERE U SRPSKIM ŠKOLAMA Ako đak odbije društveno-koristan rad, roditeljima preti prekršajni ili KRIVIČNI POSTUPAK

Deca koja se u školi budu ponašala neprimereno, biće "prevaspitavana" kroz humanitarni i društveno-korisni rad, a ukoliko odbiju propisane mere, kao što su recimo čišćenje škole, briga o cveću, farbanja ograde ili pomaganje svom drugu u nošenju ranca i slično, roditeljima prete krivični ili prekršajni postupak.

Deca koja se u školi budu ponašala neprimereno, biće "prevaspitavana" kroz humanitarni i društveno-korisni rad, a ukoliko odbiju propisane mere, kao što su recimo čišćenje škole, briga o cveću, farbanja ograde ili pomaganje svom drugu u nošenju ranca i slično, roditeljima prete krivični ili prekršajni postupak.


U zavisnosti od toga koliko je đak "zgrešio", može da dobije opomenu ili ukor, a u skladu sa tim društveno-korisne aktivnosti moraće da izvršava dva do četiri puta nedeljno, u trajanju od dve do četiri sedmice. Preporučeno trajanje aktivnosti je od 15 do 45 minuta dnevno. 

- Važno je da se ove mere ne shvate kao kazna, već kao dodatno sredstvo i alat u obrazovanju. Iskreno verujemo da će veliki broj dece prihvatiti ovaj sistem, kao i roditelji koji ne znaju kako da nauče dete da promeni ponašanje – objašnjava za "Blic" Biljana Lajović iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, jedna od mnoštva stručnjaka, među kojima su nastavnici, direktori, pedagozi, direktori škola, koji su učestvovali u pisanju Pravilnika, a koji treba da počne da se primenjuje od 15. septembra.

Neprihvatljivo ponašanje dece je znak ne znaju kako bi trebalo da se ponašaju, a zadatak odraslih jeste da ih nauče, kaže ona.

Ipak, šta se događa ukoliko dete odbije da se povinuje vaspitnoj meri koja mu je izrečena u skladu sa načinjenim prekršajem?

Lajović objašnjava da, imajući u vidu da je po zakonu roditelj odgovoran za dete, škola ima pravo da pokrene krivični ili prekršajni postupak protiv roditelja.

- To se primenjuje u krajnjem slučaju, ali postoje mehanizmi koji se trude da do njih ne dođe – rekla je za "Blic" Biljana Lajović. 

U Pravilniku se, tako, navodi:

"Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik obavezan je da, u skladu sa planom obavljanja društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada, aktivno učestvuje u ostvarivanju tog plana. Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik je odgovoran ako učenik odbije da ostvaruje aktivnosti društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada".

Ukoliko dete prihvati izrečene mere, njihovo izvršavanje utiče na popravljanje ocene iz vladanja.


Da se deca nauče odgovornom ponašanju

- Pre svega, cilj je da se ne etiketiraju deca koja načine jedan ili više postupaka, koje nazivamo  neprihvatljivima, a ne nevaljalima - objašnjava ona.

Po njenim rečima, drugi cilj primene mera iz Pravilnika jeste da se deca nauče odgovornom ponašanju, ali i da se poveća odgovornost svih učesnika vaspitno-obrazovnog sistema: nastavnika, roditelja i đaka.  


Niža ocena iz vladanja nije dovoljna za empatiju

- Vaspitne mere koje se izriču su najpribližnije i u najvećem skladu sa onim što je učenik uradio. Ono što pokušavamo da primenimo jeste restorativna disciplina, odnosno umanjenje ili otklanjanje načinjene štete nekome, a to je ozbiljno dejstvo na sistem vrednosti – kaže Lajović, i dodaje da samo smanjivanje ocene iz vladanja ne može da izazove razumevanje i empatiju kod dece, kao ovakav sistem.  


Gurneš druga, nosiš mu ranac

Ona to ilustruje sledećim primerom: ukoliko jedno dete gurne drugo, a ono padne i povredi ruku, onaj koji ga je gurnuo, trebalo bi da mu pruži pomoć i da mu u narednom periodu pomogne u nošenju torbe, kako bi razumeo koliko je ovom detetu teško.

- Dete bi trebalo da se zapita: "Šta je potrebno da uradim da bih nadomestio grešku?" Potrebno je da postoji kultura dijaloga, dogovor, konsultacija sa roditeljima, ali i vršnjačka medijacija - kaže ona.

Lajović je naglasila i da će biti organizovana obuka određenih savetnika za primenu Pravilnika, ali svesna je i da je sama implementacija proces za koji je potrebno vreme, te upravo zbog toga,  ukoliko jedna mera ne zaživi, ne bi valjalo odustati od celog Pravilnika, smatra ona.


Šta kaže pravilnik

Učenik svoje obaveze može da povredi na lakši način, ako u školu dođe neprimerno odeven, prlja ili uništava školsku imovinu ili pribor drugih đaka. U teže povrede obaveza spada menjanje ocene u dnevniku, donošenje oružja u školu, korišćenje droge, alkohola i duvana u školi, ugrožavanje svoje ili tuđe bezbednost, te dovođenje do fizičkog i psihičkog povređivanja.  

Dete koje su u školi potuče, prepravi ocenu u dnevniku, donese petarde, oružje, drogu, alkohol, cigarete, kao i učenici koji prepisuju, neopravdano izostaju, ili često pravi lakše prekršaje - kategoriše se kao učenik koji je napravio tešku povredu učeničkih obaveza.

Vaspitne mere, kojima je cilj da utiču na sistem vrednosti deteta i da promene njegovo ponašanje, propisuju se u skladu sa težinom greške koju je đak napravio, i širokog su dijapazona: pomoć domaru u radionici, popravka, uređenje parka i prostora oko škole, čišćenje snega, lišća, okopavanje cveća, farbanje ograda, klupa, održavanje sportskih terena...  


Takođe, mogućnost su i priprema materijala za rad u vezi sa temom koja je povezana sa određenim ponašanjem i sistemom vrednosti koji bi trebalo da učenik promeni, odnosno usvoji, pomoć timu za zaštitu od nasilja u organizovanju predavanja na temu u vezi sa povredom, pomoć dežurnom nastavniku ili u produženom boravku, učestvovanje u organizaciji humanitarne akcije za pomoć i podršku ugroženima (Crveni krst, Svratište, Ustanove zaštite dece bez roditeljskog staranja i drugima)...


Šta kaže struka

Gradski sekretar za obrazovanje i dečiju zaštitu Slavko Gak rekao je za "Blic" da podržava sve mere koje će doprineti podizanju svesti dece o odgovornosti za njihovo ponašanje.

- Uveren sam da će Pravilnik Ministarstva dati rezultat, mere su primerene deci školskog uzrasta i verujem da ćemo svi brzo videti efekte. Škole moraju biti mesto gde će đaci osim znanja poneti i usađen odnos poštovanja prema školskom drugu i odnos odgovornosti za svoje postupke – istakao je Gak.

Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih škola, kaže i da je mnogo primera gde se zbog nevaspitanja jednog deteta remeti nastava i zato je neophodan društveno-korisni rad.

- Društveno-korisni rad je pravi ako ima efekta, što se pokazalo u zapadnim zamljama samo ako deca shvate zašto su kažnjena. Neće biti učinkovit ako to deca i roditelji izvrnu ruglu i podsmehu.

I direktori škola podržali su Pravilnik.

- Siguran sam da će imati pozitivan uticaj. Kada deca shvate da i oni mogu biti korisni, kada budu imali više obaveza, a manje vremena da iz dosade čine neprimerene stvari, osećaće se prihvaćenijim i neće morati da se dokazuju na negativan način - rekao je za današnje "Novosti" direktor OŠ "Gornja Varoš" iz Zemuna.

Nada Trifković, direktorka Medicinske škole Beograd, kaže da se njeni đaci već godinama bave humanitarnim i korisnim radom, organizuju aktivnosti za pomoć obolelim vršnjacima i profesorima, volontiraju u Crvenom krstu...  


Izvor: https://www.blic.rs

Post a Comment

[facebook][blogger]

Contact Form

Name

Email *

Message *

© Copyright 2014 | "EVROPA NA DLANU" | Informacione uslužne delatnosti |. Theme images by kickers. Powered by Blogger.
Javascript DisablePlease Enable Javascript To See All Widget