Problemi u učenju i kako ih rešiti

Šta to znači učiti dobro i šta sve može da nas ometa u učenju? Učenje je aktivnost koja nas prati tokom celokupnog školovanja. Učenje zahteva puno vremena, angažovanja i žrtvovanja. Uz knjigu često puta plačemo, nerviramo se i bivamo ispunjeni besom. Smeta nam što moramo da sedimo i da „štrebamo“ i „bubamo“ i da pritom propuštamo zabavu. U nastavku teksta ćemo proći kroz neke najčešće probleme u učenju i prikazaćemo neke načine kako da prevaziđemo te poteškoće?

Šta to znači učiti dobro i šta sve može da nas ometa u učenju? Učenje je aktivnost koja nas prati tokom celokupnog školovanja. Učenje zahteva puno vremena, angažovanja i žrtvovanja. Uz knjigu često puta plačemo, nerviramo se i bivamo ispunjeni besom. Smeta nam što moramo da sedimo i da „štrebamo“ i „bubamo“ i da pritom propuštamo zabavu. U nastavku teksta ćemo proći kroz neke najčešće probleme u učenju i prikazaćemo neke načine kako da prevaziđemo te poteškoće?


Prvo, da vidimo šta je to učenje. Učenje je trajna ili relativno trajna promena u mozgu koja je rezultat neke prethodne aktivnosti. Sjajno, zar ne? Ali na koji način nam ova definicija učenja pomaže da bolje učimo. Postoje različiti oblici i metode učenja u zavisnosti od predmeta učenja, sadržaja, zahteva i ostalih činilaca. Ono što se prvenstveno uči u školama i na fakultetima jesu knjige tj. tekst. Dakle pred nama se nalaze stranice i stranice bez slika koje moramo da naučimo. Profesori zahtevaju da znamo sve od reči do reči a roditelji nam stalno ponavaljaju kako smo u najboljim godinama života i kako je učenje mačji kašalj u odnosu na posao. Zbog toga je i razumljiv nedostatak motivacije kada se suočimo sa tom mukom UČENJE.


Šta sve može da nas ometa u učenju, tj. koji uslovi treba da postoje da bismo uspešno učili?

  • Pre svega, moramo da zadovoljimo fizičke uslove – da nismo gladni i žedni, da imamo svoju sobu ili neki drugi prostor u kome bi mogli na miru da učimo. Mir, tišina i samostalnost su vrlo bitni činioci u učenju. Oni nam omogućavaju da se koncentrišemo i da usmerimo pažnju na gradivo.
  • Zatim, bitna je i organizacija prostora i vremena. Može biti od pomoći ako znamo da učimo npr. od 12h do 16h, da na stolu ne držimo previše stvari koje bi nam odvlačile pažnju već samo ono što je bitno za učenje.
  • Slušanje na času ili na predavanjima takođe može doprineti kvalitetu učenja.
  • Ako budemo pažljivi (što je lakše kada je i predavanje dobro osmišljeno) možemo prikupiti bitne informacije i napraviti beleške koje će nam kasnije koristiti. U stvari, na predavanju bi učenje i trebalo da počinje. Hvatanje beleški može da vam pomogne da usvojite neka početna znanja o predmetu i da vam razjasni neke dileme u kasnijem učenju.


Kada krećete da učite, ne morate odmah krenuti na čitanje i ponavljanje.

  • Korisno je prvo pregledati knjigu, videti sadržaj, pročitati predgovor da biste videli čemu je knjiga namenjena i šta možete očekivati u toku čitanja. Razmislite o naslovima i o čemu bi moglo da se radi u tim poglavljima.
  • Možete učiti odjednom ili po delovima. To zavisi od obima gradiva i od vaših kapaciteta i preferencija. Preporučljivo je da se obimnije gradivo deli u manje smisaone celine.
  • Možete podvlačiti i bojiti kako biste izdvojili ono što je bitno.
  • Učenje ne bi trebalo da se svede samo na ponavljanje. Ponavljanje jeste bitno ali ga treba adekvatno organizovati. Prvo ponavaljanje može da se obavi posle prvog čitanja ali ne u cilju zapamćivanja svih detalja nego prvenstveno radi sumiranja suštine predmeta i najbitnih tačaka. Kasnija ponavaljanja če uključivati sve više i više informacija i detalja.
  • Mnogi učenici i studenti uče noću. Noćno učenje može nekom odgovarati ali različita istraživanja sugerišu da dnevno učenje može biti produktivnije – pre svega zbog našeg biološkog ritma.
  • Ako učite dva ili više predmeta obavezno napravite pauze između kako ne bi došlo do mešanja gradiva i težeg pamćenja i učenja.
  • U toku celokupnog učenja važno je imati aktivan pristup: čitati sa razumevanjem, postavljati pitanja, praviti beleške, istražiti teme i iz drugih izvora.
  • Od pomoći može biti i učenje u grupi, razmena mišljenja može da podstakne na učenje.
  • Takođe, imate svako pravo da tražite od profesora da vam razjasni sve što vam nije jasno.

Još jedna stvar koja je vrlo bitna i koja bi trebalo da prethodi učenju jeste stav prema učenju. Naime, od toga da li imate pozitivan ili negativan stav o predmetu ili učenju uopšte zavisiće i vaša motivacija za proces usvajanja znanja. Kao što je pomenuto ranije, nije teško nemati motivaciju – mnogo obaveza, mnogo stranica, nerazumljivost gradiva, nezainteresovanost profesora. Zatim, zahtevi koji se uglavnom postavljaju pred učenike i studente jesu „recitovanje“ gradiva kao što piše u knjizi, učenje napamet. Zbog toga je vrlo lako razviti negativan stav. Međutim, hajde da vidimo kako da formiramo pozitivan stav i kako će to da nam pomogne u učenju. Prvo, trebamo se zapitati zašto učimo. Ako učimo samo da bi dobili ocenu i otkačili ispit, velika je verovatnoća da nećemo baš voleti to što učimo. Ono što možemo jeste da imamo drugačiji pristup. Da pristupimo učenju kao saznavanju i kao obogaćivanju našeg znanja, da se zapitamo šta je to što ja učim, da li već znam nešto o tome, kako može da mi koristi, šta može da mi bude zanimljivo iz toga itd.

Dakle, sve su ovo neke preporuke i predlozi koji mogu da vam pomognu u učenju. Sve ove metode i tehnike najbolje uspevaju ako ih prilagodite sopstvenom stilu učenja, vašim mogućnostima i interesovanjima. I najveće prepreke mogu da se prevaziđu ako krenemo od početka, polako i strpljivo.


Na kraju, kratak rezime:

Poteškoće u učenju mogu da se jave zbog:

  • Loših fizičkih uslova
  • loše organizacije vremena
  • Nerazvijenih radnih navika
  • Nedostatka koncentracije,interesovanja i motivacije
  • Nerazumevanje gradiva
  • Nedovoljno vremena za učenje
  • Odbojnost prema učenju.

Neki korisni saveti:

  • Obezbeđivanje adekvatnog prostora za učenje
  • Rasporediti vreme i formirati radne navike
  • Hvatati beleške
  • Sistematizovati gradivo
  • Učiti sa razumevanjem
  • Dobro organizovati celine
  • Ponavljanje vršiti pravovremeno
  • Promeniti odnos prema gradivu

Tekst koji ste pročitali je napisan na takav način da vam privuče pažnju na bitne delove koji su značajni za razumevanje smisla teksta. Delovi teksta su boldovani ili označeni na različite načine kako bi razbili monotoniju, podstakli uočavanje bitnih elemenata, a rezime je dat kao kratka sistematizacija najbitnijih tačaka. To je upravo ono što predlažemo i vama kao pomoćni metod u procesu učenja.

Ako vam se čini da ove tehnike ne rešavaju vaše poteškoće u učenju i da je uzrok vašeg zastoja u nečemu drugom, možete se obratiti psihologu sa kojim ćete sagledati i otkriti uzrok vaše blokade kako bi radili na rešenju.


Autor: Kristijan Pešić, Psihološko savetovalište za studente Niš

Ознаке:

Post a Comment

[facebook][blogger]

Contact Form

Name

Email *

Message *

© Copyright 2014 | "EVROPA NA DLANU" | Informacione uslužne delatnosti |. Theme images by kickers. Powered by Blogger.
Javascript DisablePlease Enable Javascript To See All Widget