Da li leče frustracije ili ispunjavaju svoje ambicije: Šta fali roditeljima koji kače dečje knjižice sa svim peticama?

Od kako su deca otišla na raspust, društvene mreže su preplavljene postovima koje prikazuju đačke knjižice i ocene deteta.

Od kako su deca otišla na raspust, društvene mreže su preplavljene postovima koje prikazuju đačke knjižice i ocene deteta.

Pogađate, ako već ne znate – u pitanju su sve sami odlikaši sa primernim vladanjem, koji se ističu samo po dobrom. Nijedna četvorka. Nijedan neopravdani izostanak. Onda shvatite da vaš mališan ima jednu četvorku i dva neopravdana, i možda vas je sramota da pričate o tome? Grešite! Za ljude koji ovo rade, i stručnjaci imaju objašnjenje i kritiku.

Psiholog Aleksandra Janković, smatra da je ovaj trend usko povezan sa neispunjenim ambicijama samih roditelja. Kako kaže, oni ljudi koji su ostvareni, nemaju potrebe da se proslavljaju preko sopstvene dece.

– Dobro pitanje za te roditelje koji kače fotografije knjižice svoje dece jeste – zašto nikada nisu okačili svoju? Jer je često reč upravo o tome, da se preko dece leče neke frustracije, kompleksi, osećaj inferiornosti. Naravno, tu je i osećaj ponosa, i to je svakako ispravno, jer pravo svakog roditelja da se ponosi uspehom svog deteta, ali često se prelazi granica dobrog ukusa i mere – kaže Janković za Telegraf.rs.

Koliko god da je roditelj radio sa detetom i pomagao mu, donekle je to i njegova obaveza. Dakle, to je uspeh deteta, ne roditelja.

Aleksandra smatra da ovo svakako nije pravi i jedini način da neko iskaže divljenje. Postoji veliki broj načina da se postigne mnogo bolji efekat, a da niko ne “zamrzi” to dete. niti počne da ga zadirkuje jer se njegovi roditelji hvale njegovom knjižicom “na sva usta”, kao i da se roditelji dece koja nisu savršeni odlikaši ne osete manje vrednim i lošijim.

– Uz dužno poštovanje roditeljima, njihovom zalaganju i podsticanju, mislim da to jednostavno nije pravi način iskaže divljenje, nego je više u pitanju takmičarski poriv da se drugima pokaže šta mi imamo, a drugi nemaju - objašnjava Janković.


ŽIVOT JE MERILO INTELIGENCIJE

Kako i sama kaže, svako čudo za tri dana. Pred nama je sezona odmora, letovanja, pa će društvene mreže preplaviti fotografije sa letovanja.

– Deca to umeju mnogo bolje da kategorišu, nego roditelji. Često deca onih roditelja koji ne spadaju u kategpriju omiljenih, najboljih, umeju duhovito da se osvrnu na to šta rade mame i tate čija su deca favoriti. A svaki roditelj koji je u poziciji da mu dete nije sa svim peticama i najbolje, mora svom mališanu da objasni da najbolje merilo inteligencije nije ta knjižica, nego nečiji život. I sam Veksler je rekao “Život je krajnje merilo inteligencije“.

Tako da je sasvim izvesno da će se u ovim situacijama lošije osećati roditelj, nego dete. Deca to sve uspešno kanališu. A savet za roditelje je najjednostavniji moguć:

– Odgovor na sve ovo ne treba da bude ni agresivan ni zlurad. Kažite “savka čast, svu sreću vam želim, važno je da su nam deca zdrava i da zajedno napredujemo”, i to je to. Dovoljno je da čovek pohvali tu decu i roditelje, i time jasno skrene pažnju da ova vrsta takmičenja zaista nije neophodna – zaključuje psihološkinja Aleksandra Janković.


Izvor: telegraf.rs / J. Odabašić Džodan

Ознаке:

Post a Comment

[facebook][blogger]

Contact Form

Name

Email *

Message *

© Copyright 2014 | "EVROPA NA DLANU" | Informacione uslužne delatnosti |. Theme images by kickers. Powered by Blogger.
Javascript DisablePlease Enable Javascript To See All Widget