GDE JE DANAS NAUKA U SRIBJI Naša zemlja 47. u svetu po broju naučnih radova, trećina u vrhunskim časopisima

Istraživanja u Srbiji su koncentrisana u javnom sektoru na univerzitetima i 63 akreditovana instituta. Raspodela izvora finansiranja za istraživanje i razvoj u 2013. pokazuje da udeo finansiranja iz budžeta iznosi 59,5%. Sredstva koje naučnoistraživačke organizacije ostvare na tržištu iznose 25,1%, što je znatno ispod EU proseka od 63%.

Veći broja patenata mlađih naučnika, među kojima ima i više žena, pokazatelji su da nauka u Srbiji ide uzlaznom putanjom.


Prema podacima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Srbija je u proteklih nekoliko godina unapredila svoj naučnoistraživački potencijal. U prilog tome govori da Srbija u ukupnoj svetskoj produkciji naučnih radova učestvuje sa 0,3 odsto i rangirana je na 47. mestu na listi od preko 140 zemalja (SCImago Journal&Country Rank).

Pored toga, Univerzitet u Beogradu je na Šangajskoj listi najboljih svetskih univerziteta rangiran između 300. i 400. mesta.

U Strategiji naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije od 2016. do 2020. predstavljena je i analiza rezultate naučnoistraživačkog rada na projektima 2011–2015. u okviru programa od opšteg interesa.

Od ukupnog broja ostvarenih rezultata, 88 odsto čine naučni radovi publikovani u međunarodnim ili nacionalnim časopisima sa recenzijom, a u vrhunskim međunarodnim časopisima - časopisi koji u svojoj oblasti spadaju u 30 odsto časopisa sa najvećim dvogodišnjim vrednostima impakt faktora, publikovano je 36 odsto od ukupnog broja naučnih radova koji potiču iz Srbije. Citiranost radova koji potiču iz Srbije je u porastu, ali još uvek zaostaje za evropskim prosekom.

Nauka u Srbiji može se pohvaliti i time što je u periodu od 2010-2015. raspodela istraživača prema godinama života u odnosu na period pre 2010. promenjena i unapređena. Naime, znatno je veći broj istraživača mlađih od 40 godina, a povećan je i broj doktora nauka mlađih od 40 godina.

Prema izveštaju „Trend naučnog razvoja u Srbiji 2000-2010“, koji je pripremio Centar za promociju nauke u saradnji s Agencijom za istraživanje javnog mnjenja MASMI i Filozofskim fakultetom u Beogradu, ostvaren je značajan pomak u nauci, vidljiv u rezultatima. Na primer, u Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije, registrovano je znatno više patenata tokom 2009. (103) i 2010. (98) u odnosu na samo tri u 2000, zatim, povećan je broj objavljenih naučnih radova, a zabeležen je i trend porasta broja žena u nauci. Navedeni deo podataka prikupljen je od Republičkog zavoda za statistiku, Univerziteta u Beogradu i Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije.  

Pred naukom stoji i dosta prepreka, jedna je i finansiranje - prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupno učešće izdvajanja za istraživanje i razvoj u bruto domaćem proizvodu Srbije je ispod 10 odsto i još je znatno ispod evropskog proseka.

Istraživanja u Srbiji su koncentrisana u javnom sektoru na univerzitetima i 63 akreditovana instituta. Raspodela izvora finansiranja za istraživanje i razvoj u 2013. pokazuje da udeo finansiranja iz budžeta iznosi 59,5%. Sredstva koje naučnoistraživačke organizacije ostvare na tržištu iznose 25,1%, što je znatno ispod EU proseka od 63%.

Takođe, u prilog nauke ne ide ni to što je mali broj istraživača u Srbiji angažovan u privatnom sektoru. Poslednji podaci iz 2013. svedoče da je u Srbiji 2013. bilo 75,2% istraživača u visokom obrazovanju, 21,4% u naučnim institutima, a samo 3,3% u poslovnom sektoru (podatak RZS). U zemljama EU broj istraživača 2011. u poslovnom sektoru činio skoro 37% od ukupnog broja istraživača. Kada je reč o rezultatu u vezi s privredom, on je niži od ukupnog broja svih ostvarenih rezultata, patenti i tehnička rešenja čine 3,3 odsto.

Republika Srbija je već više od pet godina pridružena članica Evropske laboratorije za nuklearna istraživanja (CERN) i po tome je već jedinstvena u regionu. Nedavno je u poseti bila i delegacija zvaničnika ove organizacije, što je poslalo signal da Srbija može da postane - punopravni član.

CERN je naučna organizacija čije se sedište nalazi kod švajcarskog grada Ženeve. Ovde se, 100 metara pod zemljom, u tunelu dugom 27 kilometara, nalazi najveća mašina na svetu - CERN-ov akcelerator čestica - Veliki hadronski sudarač (LHC). U istraživanjima CERN-a angažovano je oko 20.000 fizičara iz celog sveta i ova ustanova je po unutrašnjem uređenju i statusu u pravom smislu jedinstvena međunarodna organizacija. Velike nacije su zainteresovane da ulažu u CERN jer se tokom istraživanja na akceleratorima dolazi do vrlo praktičnih tehnologija koje kasnije imaju veliku komercijalnu primenu.

Najuspešniji u elektronici i IT

Elektronika, telekomunikacije i informacione tehnologije su najuspešnije oblasti po broju i komercijalizaciji ostvarenih tehničkih rešenja. Od ukupnog broja novih tehničkih rešenja, 38 odsto su rezultati u ovoj oblasti, od kojih je 90 odsto već komercijalizovano na domaćem ili međunarodnom tržištu. Biotehnologija i poljoprivreda je najuspešnija oblast po broju patenata. Od ukupnog broja patenata u projektima tehnološkog razvoja, 57 odsto pripada ovoj oblasti.srbija se može pohvaliti i time što je porastao broj istraživača mlađih od 40 godina i broj mladih doktora nauka.


Izvor: blic.rs
Ознаке:

Post a Comment

[facebook][blogger]

Contact Form

Name

Email *

Message *

© Copyright 2014 | "EVROPA NA DLANU" | Informacione uslužne delatnosti |. Theme images by kickers. Powered by Blogger.
Javascript DisablePlease Enable Javascript To See All Widget