Tramp unosi oružje u učionice

Amerikanci čine 4,4 odsto svetske populacije, a poseduju polovinu svetskog oružja u rukama civila. Broj žrtava vatrenog oružja, uključujući policajce na zadatku, najveći je upravo u onim američkim državama koje su najviše naoružane

Amerikanci čine 4,4 odsto svetske populacije, a poseduju polovinu svetskog oružja u rukama civila. Broj žrtava vatrenog oružja, uključujući policajce na zadatku, najveći je upravo u onim američkim državama koje su najviše naoružane  


Naoružavanje nastavnika jedno je od rešenja američke vlade za borbu protiv masovnih pucnjava u kojima često stradaju đaci u učionicama. U akcionom planu koji je Bela kuća upravo objavila, predsednik je predvideo strože kontrole kupaca oružja, ali je i odustao od ranijeg predloga da se prodaja maloletnicima zabrani.

Vlada Donalda Trampa bila je prinuđena da deluje posle masakra u gimnaziji na Floridi, gde je devetnaestogodišnji bivši učenik prošlog meseca ubio 17 drugara i profesora. Pušku je nabavio legalno, jer je u Americi dozvoljena prodaja oružja osobama starijim od 18 godina, mada se punoletstvo stiče sa 21 godinom života. Iako je šef administracije već tada došao na ideju da onemogući maloletnicima da dođu do pušaka i pištolja, oružarski lobi – Nacionalno udruženje za naoružanje (NRA) izvršilo je ogroman pritisak na njega, prenosi agencija Blumberg.

Zagovornici strožih kontrola optužili su predsednika da je popustio pod pritiscima oružara, koji su odmah saopštili da se protive podizanju starosne granice. Ona bi ipak mogla biti podignuta ako tako odluči telo čije je formiranje naredio Tramp i na čijem će se čelu naći ministarka obrazovanja Betsi Devos.

Ministarka će biti zadužena za sprovođenje Trampovog plana koji podrazumeva da će vlada naoružati i obučiti nastavnike i druge zaposlene koji na to pristanu. Administracija će pokušati i da vojne veterane i penzionisane policajce podstakne da se zaposle u obrazovnim institucijama ne bi li se suprotstavili napadačima poput onog sa Floride. Predsednik je predložio i da se potencijalni kupci strože kontrolišu, posebno kad je reč o njihovom mentalnom zdravlju i istoriji nasilničkog ponašanja. Bela kuća ohrabrila je savezne države da donesu zakone o oduzimanju oružja vlasnicima za koje se utvrdi da su opasnost po sebe i druge. Ministar pravde Džef Sešons preložio je i zabranu naprava koje poluautomatsko oružje pretvaraju u automatsko, kakvim se može pobiti više ljudi.

Protivnici slobodnog naoružavanja i pojedine demokrate kritikovali su predsednika, tvrdeći da njegova reforma ne zadire dovoljno duboko. Najveće udruženje američkih profesora usprotivilo se ideji da se prosvetnim radnicima stave puške u šake, ocenivši da se tako ne štite životi đaka. U NRA, udruženju vlasnika i proizvođača oružja, zadovoljni su jer je Tramp predložio ono za šta se i oni zalažu – arsenal u školama, a nije dirao u starosnu granicu kupaca. To je moćna lobistička grupa koja ulaže stotine miliona dolara u kampanje političara, posebno republikanaca, i koja je samo Trampovoj kampanji pre dve godine donirala oko 30 miliona dolara. Zbog njihovog pritiska, opstaju zakoni koji omogućavaju slobodnu prodaju oružja civilima, uz minimalna ograničenja.

Amerikancima je pravo na posedovanje oružja zagarantovano ustavom, zbog čega su im zagarantovane i druge stvari koje idu s tim, poput toga da žive u zemlji sa najvećim brojem stradalih u masovnim ubistvima. U proseku se svakog dana prijavi jedna masovna pucnjava (tako se tretiraju napadi vatrenim oružjem na makar četvoro ljudi). Stručnjaci su u brojnim istraživanjima povezali ne samo masovne pucnjave, već i ogroman broj samoubistava i ubistava u porodičnom nasilju ili kriminalnim obračunima, sa lakim dolaženjem do oružja. Iako Amerikanci čine 4,4 odsto svetske populacije, poseduju polovinu svetskog oružja u rukama civila, pokazuju podaci „Gardijana”. Od svih razvijenih država, Amerika je zemlja sa najvećim brojem ubistava – 16 puta više nego Nemačka.

Od 2012, kada je u školi u Konektikatu ubijeno 20 dece i šestoro odraslih, što je tadašnjem predsedniku Baraku Obami nateralo suze na oči pred kamerama, u SAD je u takvim masovnim pucnjavama ubijeno 1.800 ljudi. Pokazalo se da je broj žrtava vatrenog oružja, uključujući policajce na zadatku, najveći upravo u onim američkim državama koje su najviše naoružane. Ukupan broj nastradalih od vatrenog oružja svake godine naraste na oko 39.000. Iako kriminal postoji i drugde, on je u SAD često nasilniji nego u Evropi – pljačke u Njujorku ostavljaju 54 puta više ranjenih i ubijenih nego pljačke u Londonu.

 I pored toga što veliki broj građana veruje da su islamski ekstremisti najveći bezbednosni izazov za SAD, podaci pokazuju da neuporedivo veći broj Amerikanaca strada u politički nemotivisanim pucnjavama nego u napadima terorista. Kako je preneo Si-En-En, od 2001. do 2014. oko 3.400 Amerikanaca nastradalo je u terorističkim napadima, uključujući udare u inostranstvu i 11. septembar, kada je život izgubilo oko 3.000 ljudi. Istovremeno, iz vatrenog oružja ubijeno je 440.000 građana.

Na sajtu „Voksa” podsećaju da većina stanovnika nije za to da se oružje stavi izvan zakona, ali da podržava izvesne mere kontrole, poput zabrane za osobe sa mentalnim problemima i stvaranja federalne baze podataka o arsenalu prodatom civilima.  


Autor: Jelena Stevanović
Izvor: http://www.politika.rs

Ознаке:

Post a comment

[facebook][blogger]

Contact Form

Name

Email *

Message *

© Copyright 2014 | "EVROPA NA DLANU" | Informacione uslužne delatnosti |. Theme images by sndr. Powered by Blogger.
Javascript DisablePlease Enable Javascript To See All Widget