Studirao otac, studiraće i sin

Roditelji naših akademskih građana su u oko 45 odsto slučajeva završili višu školu ili fakultet, iako ih je u ukupnom stanovništvu samo 16,3 odsto

Roditelji naših akademskih građana su u oko 45 odsto slučajeva završili višu školu ili fakultet, iako ih je u ukupnom stanovništvu samo 16,3 odsto


Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Slobodan Cvejić u razgovoru za  ,Politiku” istakao je da visoko obrazovanje danas gubi nekadašnju pozitivnu ulogu socijalne promocije siromašnih. Nekada su naime deca radnika i seljaka u relativno velikom broju dospevala na univerzitete, završavala ih i tako uz obrazovanje menjali socijalnu strukturu društva, dok je danas takvih generacijskih iskakanja iz sloja u sloj mnogo manje.

Da li je profesor Cvejić u pravu? Najlakše bismo to proverili jednostavnim uvidom u socijalnu sliku današnje studentske populacije, ali ispostavilo se da na univerzitetu nisu bili raspoloženi za novinarska zavirivanja u „porodična stabla” njihovih polaznika, pa smo informacije o tome potražili iz druge ruke. Istraživanje Centra za obrazovne politike i Univerziteta u Beogradu iz 2014. godine (objavljeno 2016) govori upravo o socijalnom poreklu današnjih studenata. U istraživanju je učestvovalo njih 3780 iz 16 gradova, a ono je pokazalo da su roditelji naših studenata (jedan ili oba) u 44,5 odsto slučajeva s diplomom fakulteta ili više škole. Dakle reč je maltene o svakom drugom, dok je 55,3 odsto njih sa završenom srednjom ili osnovnom školom.

Da je socijalna struktura naše studentske populacije nepovoljna jasno je ako pogledamo kolika je zastupljenost onih sa osnovnim i srednjim, s jedne, i višim i visokim obrazovanjem, s druge strane, u ukupnom stanovništvu (starijem od 15 godina) registrovana na poslednjem popisu 2011. godine. Onih sa završenom srednjom školom (i osnovnom i niže) bilo je ukupno 83,7 odsto, a onih s visokim i višim obrazovanjem 16,3 odsto. Iako ova poređenja treba prihvatiti uslovno, ipak, preostaje zaključak: njih 83,7 odsto sa srednjom i osnovnom školom roditelji su 55,3 odsto studenata, dok samo njih 16,3 odsto s visokim i višim obrazovanjem pokrivaju preostalih 44,5 odsto budućih visokoškolaca.

Istraživači Centra za obrazovne politike Jasminka Čekić Marković i Vitomir Jovanović, kao deo autorskog tima, upoređivali su ove podatke iz Srbije sa onima iz Hrvatske, Slovačke i Austrije i ustanovili su da su u Hrvatskoj slični odnosi kao i kod nas: njihovih 53 odsto studenata su iz porodica srednjoškolaca i osnovaca, a 47 odsto iz porodica s fakultetom i višom školom, ali je zato u Slovačkoj taj odnos 60 odsto prema četrdeset odsto u korist roditelja srednjoškolaca i nižih, dok je u Austriji studentskih porodica srednjoškolaca i osnovaca čak 67 odsto. Poređenja su pokazala i da je očeva studenata koji obavljaju manuelne poslove u Srbiji samo 30 odsto, a u Hrvatskoj 35 odsto i Slovačkoj 43 odsto, tako da su na kraju ovog obimnog istraživanja autori konstatovali da kod nas postoji visok stepen nejednakosti u pristupu visokom obrazovanju usled socio-kulturnih i ekonomskih faktora.

Profesor Cvejić ovu nepovoljnu strukturu dovodi u vezu i s činjenicom da danas u Srbiji oko 56 odsto studenata sami finansiraju svoje školovanje, a poznato je da su roditelji s nižim stepenom obrazovanja, po pravilu, i s većim rizikom od siromaštva, dakle i uz manje mogućnosti da sopstvenim novcem finansiraju studiranje svoje dece.

A kako je nekad bilo? O tome se može nešto saznati iz rada Nade Golner objavljenog u časopisu ,,Politička misao” sredinom šezdesetih godina prošlog veka (dostupan na internetu) iz kojeg se vidi da je procenat studenata iz radničkih porodica od pedesetih do sredine šezdesetih godina u porastu, da je udeo roditelja poljoprivrednika relativno stabilan dok se istovremeno smanjuje postotak onih iz službeničkih porodica. I Nada Golner je poredila tadašnje jugoslovenske procente sa onima iz drugih zemalja konstatujući da je najpovoljnija struktura, kad je o radničkom poreklu studenata reč, u tadašnjem SSSR-u, u kome ih je školske 1964/65. bilo 32 odsto (kod nas tada 15-20 odsto).

Iz tog vremena je i izjava Stevana Bezdanova „da se deca iz radničkih porodica uglavnom orijentišu na radnička zanimanja, dok su samo 13 odsto njih studenti”. Golnerova je svoje zalaganje za otvaranje vrata visokog školstva za mlade iz svih društvenih slojeva, a pogotovo iz porodica radnika i poljoprivrednika, obrazlagala time da je ,,inteligencija, kao prirođena sposobnost, više ili manje raspoređena na sve društvene kategorije”, pa je onda u interesu zajednice da ,,pristup visokom školstvu omogući što većem broju ljudi iz raznih socijalnih sredina kako bismo dobili što veći broj sposobnih a obrazovanih”.

A godinu-dve posle toga, 3. juna 1968, u rezoluciji studentskih demonstracija, kao treći zahtev, navedeno je da ,,socijalna struktura studenata predstavlja odraz društvene strukture”.

Danas smo očigledno još dalje od tog zahteva „šezdesetosmaša”.


Autor: Branislav Radivojša
Izvor: http://www.politika.rs

Ознаке:

Post a Comment

[facebook][blogger]

Contact Form

Name

Email *

Message *

© Copyright 2014 | "EVROPA NA DLANU" | Informacione uslužne delatnosti |. Theme images by kickers. Powered by Blogger.
Javascript DisablePlease Enable Javascript To See All Widget