NOVE STUDIJE PRAVA U BEOGRADU

Na srpskom obrazovnom prostoru od prošle školske godine pojavio se još jedan fakultet sa novim studijskim programom iz prava, čija delatnost unapređuje i proširuje ponudu u visokom obrazovanju. Tim povodom razgovaramo sa profesorom dr Milijom Bogavcem, vlasnikom i osnivačem Poslovnog i pravnog fakulteta u Beogradu.

Na srpskom obrazovnom prostoru od prošle školske godine pojavio se još jedan fakultet sa novim studijskim programom iz prava, čija delatnost unapređuje i proširuje ponudu u visokom obrazovanju. Tim povodom razgovaramo sa profesorom dr Milijom Bogavcem, vlasnikom i osnivačem Poslovnog i pravnog fakulteta u Beogradu.


Profesore Bogavac, Poslovni i pravni fakultet u Beogradu, čiji ste Vi osnivač, odskora je akreditovao nove studijske programe. U čemu se sastoje ove najnovije promene, i koje su osnovne karakteristike sadržaja studija koje bi Vi posebno istakli?

U svom dosadašnjem radu naš fakultet ostvarivao je studije iz poslovnog menadžmenta, na osnovnim akademskim studijama, i informatičkog menadžmenta i industrijsko-ekonomskog menadžmenta, na master studijama. Od prošle godine, našu ponudu proširili smo i osnovnim akademskim studijama iz prava (240 ESPB), i master akademskim studijama iz poslovnog prava (60 ESPB). Po završetku osnovnih studija iz prava student dobija zvanje diplomirani pravnik, a po završetku master studija titulu master prava. Studijski program Pravo akreditovan je odlukom Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta Republike Srbije.


Koje osobine i karakteristike nastavnog procesa možete da označite kao značajne, po kojima je Vaš fakultet prepoznatljiv, a koje ga preporučuju u odnosu na zainteresovane subjekte buduće polaznike na studijama?

Fakultet primenjuje odgovarajući sistem menadžmenta kvaliteta u cilju unapređenja postojećeg obrazovnog procesa. Trudimo se da razvijemo kvalitetne i moderne studijske programe, koji podstiču kreativnost i sposobnost studenata, i pružaju im znanje koje omogućava ostvarenje ličnih i profesionalnih ciljeva. Pored toga, sistem upravljanja kvalitetom u oblasti visokog obrazovanja trebalo bi da omogući poređenje visokoškolskih institucija i programa, kao i lakše priznavanje akademskih kvalifikacija. Smatramo da je budućnost u permanentnoj modernizaciji i usklađivanju studijskih programa sa dinamičnim potrebama poslovnog okruženja. Cilj nam je da fakultet postane međunarodno priznato mesto za sticanje znanja i obrazovanja iz multidisciplinarnih naučnih oblasti.


Profesore Bogavac, kada se radi o studijama prava, šta bi ste posebno mogli da istaknete kao značajne karakteristike nastavnih programa i sadržaja studija na Vašem fakultetu, s obzirom da u Srbiji postoji veći broj državnih i privatnih pravnih fakulteta?

Pored osnovnih pravnih disciplina koje se izučavaju na svim pravnim fakultetima kao što su Gradjansko pravo, Ustavno pravo, Upravno pravo, Krivično pravo, Porodično i Nasledno pravo, Radno pravo, Poslovno i Poresko pravo, mi smo u nastavne planove uvrstili i Ekološko pravo, Istoriju diplomatije, Diplomatsko konzularno pravo, Medjunarodne odnose i medjunarodne organizacije, kao i niz drugih savremenih pravnih disciplina karakterističnih za studije prava na drugim evropskim i američkim univerzitetima.


Budući da smo mi kao država u procesu tranzicije našeg pravnog sistema i ujednačavanja našeg prava sa pravnim rešenjima koja važe pre svega u zemljama Evropske unije, da li su Vaši studenti upoznati tokom studija sa izazovima koji mogu nastati zbog promena zakonodavstva?

Da, upravo ovim pitanjima posvećujemo posebnu pažnju. Kao što je opšte poznato, u svetu postoje dva osnovna pravna sistema. To su kontinentalni i anglosaksonski pravni sistem. Prvi pravni sistem počiva na zakonima i čvrstim pravilima, a drugi na sudskim slučajevima i na volji sudije u postupku. U kontinentalnom pravu po-stoji pravna sigurnost, izvesnost i predvidivost sudskih odluka, jer su zasnovane na zakonima. Kontinentalno evropsko pravo koje je karakteristično i za našu zemlju, dominantno je u najvećem delu sveta. Ono se tradicionalno primenjuje i na velikoj teritoriji van Evrope, u većem delu Azije, kao i u najvećem delu Latinske Ameri-ke, Srednje Amerike, Afrike i Bliskog istoka. Anglosaksonsko pravo primenjuje se u SAD, Kanadi, Australiji, nekim afričkim zemljama, Indiji i delu Bliskog istoka, a u Evropi samo u Velikoj Britaniji i Irskoj.

Mislim da je poseban problem to što se anglosaksonsko pravo, iako je prisutno u manjem delu sveta, poslednjih godina prilično agresivno ugradjuje u kontinentalne pravne sisteme, pri čemu su moguće najgora rešenja mešanja ova dva sistema, gde elementi anglosaksonskog prava remete ceo sistem i dovode do pravne nesigurno-sti. Tipičan primer je naš Zakonik o krivičnom postupku koji uvodi anglosaksonske novine u vidu sudske obaveze utvrdjivanja i izvodjenja dokazivanja, nagodbi okrivljenih sa tužilaštvom i unakrsnog ispitivanja sličnom američkom zakonodavstvu. Upravo na ovim finesama insistiramo kod studenata da shvate i nauče prednosti i mane pojedinih rešenja koja če im biti od izuzetne važnosti u budućem poslu, jer će upravo oni možda odlučivati o prihvatanju ili odbacivanju pojedinih zakonskih i sudskih rešenja. 


Profesore Bogavac, Vi govorite o promenama u krivičnom zakonodavstvu. Kakva je situacija sa očekivanim eventualnim promenama u gradjanskom pravu?

Kada govorimo o razlikama koje postoje u gradjanskom pravu izmedju ova dva pravna sistema, da, tačno je da postoje velike razlike. Konkretno, skoro smo u nastavi obradjivali temu koja se odnosi na problem koji je nastao kod ugovaranja stanbenih kredita u tzv. “švajcarcima”, pitanja koje muči veliki broj naših sugradjana. U večini država kontinentalne Evrope, pa i kod nas, postoji princip “prekomernog oštečenja”, princip koji svoje korene ima još u rimskom pravu. To znači da ugovorne strane moraju imati ekvivalent u medjusobnim davanjima i potraživanjima, što u konkretnom slučaju svakako ne postoji zbog enormne promene vrednosti ugovorene valute koja dovodi do bezsmislenosti razloga zaključenja ugovora. Kod nas se, nažalost, do sada u konkretnim slučajevima primenjivao princip po kome se takav pravni posao ne može poništiti, jer je prilikom zaključivanja ugovora zadovoljena pravna forma kao i zahtev za saglasnost i izraženu slobodnu volju stranaka. Medjutim, rešenja našeg Zakonika o obligacionim odnosima su pravična i sasvim drugačija. To su upravo stvari koje naši studenti, budući pravnici, moraju znati, a pre svega u cilju zaštite pravde i pravnih interesa naše države i gradjana. 


Kada se radi o privatnim fakultetima, često se mogu čuti zamerke da su kod nas do sada osnivani uglavnom u oblasti društvenih nauka. Profesore Bogavac, kakvo je Vaše mišljenje o tome?

Činjenica je da su materijalni troškovi osnivanja i funkcionisanja fakulteta u oblasti društvenih nauka znatno manji u odnosu na fakultete iz fundamentalnih naučnih oblasti kao što su medecina, gradjevinarstvo, rudarstvo i slično, gde je nastavna baza mnogo složenija, pri čemu, nažalost, u praksi još uvek nisu u dovoljnoj meri razvijeni oblici kreditiranja i javnog obezbedjenja sredstava za osnivanje i rad privatnih fakulteta. Mi smo se opredelili za društvene nauke jer smo u toj oblasti mogli da okupimo veoma kvalitetan nastavni kadar. Šta vise, od ove školske godine formirali smo fakultet iz oblasti, danas veoma aktuelnih, informacionih tehnologija. Profesori koji su angažovani u nastavi imaju veoma zavidne reference koje nam garantuju brzu afirmaciju i dobre rezultate. No, o tome vise reči nekom drugom prilikom. Hvala.


Autor: Redakcija Magazina Evropa na dlanu

Post a Comment

[facebook][blogger]

Contact Form

Name

Email *

Message *

© Copyright 2014 | "EVROPA NA DLANU" | Informacione uslužne delatnosti |. Theme images by kickers. Powered by Blogger.
Javascript DisablePlease Enable Javascript To See All Widget