Dr Milija Bogavac: O aktuelnom stanju i promenama u osnovama sistema obrazovanja u Srbiji

Predlagač ovih zakona bila je Vlada Republike Srbije koja je predlogom za nova rešenja i promene najavila kao prioritetan zadatak reformu školstva, pre svega u cilju smanjenja nezaposlenosti, ali i usklađivanja našeg obrazovnog sistema sa evropskim zakonodavstvom i praksom najrazvijenijih zemalja. Tim povodom razgovaramo sa profesorom dr Milijom Bogavcem, profesorom na Poslovnom i pravnom fakultetu u Beogradu.

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je 27.septembra 2017. godine Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakon o visokom obrazovanju. 


Predlagač ovih zakona bila je Vlada Republike Srbije koja je predlogom za nova rešenja i promene najavila kao prioritetan zadatak reformu školstva, pre svega u cilju smanjenja nezaposlenosti, ali i usklađivanja našeg obrazovnog sistema sa evropskim zakonodavstvom i praksom najrazvijenijih zemalja. Tim povodom razgovaramo sa profesorom dr Milijom Bogavcem, profesorom na Poslovnom i pravnom fakultetu u Beogradu.

Profesore Bogavac, koji su po vama osnovni razlozi i uzroci zahteva za reformisanje našeg sistema obrazovanja?

Saglasno saopštenju koje je dala Vlada Srbije, mislim da je osnovna ideja da se novim zakonskim rešenjima postavi temelj kvalitetnijem obrazovanju, a da su osnovni ciljevi na kojima počivaju odredbe ovih krovnih prosvetnih zakona unapređivanje kvaliteta obrazovanja, veća odgovornost ključnih aktera u sistemu, efikasnost na svim nivoima, kao i veća autonomija ustanova i ekonomičnost u poslovanju. U tom cilju predviđeno je donošenje Nacionalnog okvira obrazovanja kao osnove za izradu novih nastavnih planova i programa, uvode se i novine u sistemu upravljanja i rukovođenja ustanovama, postavljene su osnove za ocenjivanje i napredovanje učenika  povećava se odgovornost nastavnika za kvalitet nastave, ocenjivanje i postupanje u slučajevima kršenja zabrana, nasilja i diskriminacije, uvode se i nove vaspitno i vaspitno-dispciplinske mere, društveno koristan i humanitarni rad, sa ciljem povećanja odgovornosti i efikasnosti uz vođenje računa o psihofizičkoj i zdravstvenoj sposobnosti, uzrastu i dostojanstvu učenika. Novim zakonom  propisana je i odgovornost roditelja, a predviđena je i mogućnost osnivanja opštinskih saveta roditelja. Sa druge strane,  Zakonom o visokom obrazovanju značajno se unapređuje sistem akreditacije kroz osnivanje Nacionalnog tela za akreditaciju, uvode se novi standardi koji podrazumevaju uvođenje postupka žalbe, kao i procedure za izdavanje dozvole za rad i upis studenata tek nakon završene akreditacije. Ovaj zakon takođe uspostavlja vezu visokog obrazovanja i privrede kroz formiranje Saveta poslodavaca na svakoj visokoškolskoj ustanovi.Kroz jedinstveni informacioni sistem prosvete uvode se i registri akreditovanih studijskih programa, zaposlenih i studenata, kojima se dodeljuje Jedinstveni obrazovni broj za praćenje napretka u visokom obrazovanju i osnova za uvođenje novog sistema finansiranja. Novim rešenjima daje se prilika nastavnicima, istraživačima i studentima da osnivaju "spin-off" i "start-up" kompanije, kao i mogućnost angažovanja u nastavi eksperata iz privrede.

Profesore Bogavac, za najveći broj srednjoškolaca i njihovih roditelja posebno važno je pitanje uvođenja tzv. dualnog obrazovanja. O tome se već mesecima vodi rasprava u sredstvima javnog informisanja. Da li nas to podseća na, kod nas već viđeno, naše ranije škole učenika u privredi?


Razvijanje dualnog obrazovanja u Srbiji započelo je zahvaljujući nemačkoj organizaciji za međunarodnu saradnju GIZ, u okviru projekta „Reforma srednjeg stručnog obrazovanja“ još početkom 2013.godine. Ovaj projekat delimično finansira nemačka vlada, a sprovode ga zajednički navedena organizacija za međunarodnu saradnju i naše Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Cilj ovog projekta je implementacija organizacije pre svega srednjeg obrazovanja rukovodeći se praksom koja postoji u Nemačkoj i Austriji, dvema zemljama koje imaju veoma dugu tradiciju dualnog obrazovanja. 

Šta je po Vašem mišljenju osnovna karakteristika ovakvog sistema obrazovanja?

Dualno obrazovanje, ili na našem jeziku dvojno obrazovanje, ili paralelno obrazovanje, predstavlja kombinaciju teorije i prakse. Nastavni planovi i programi učenja, kao uostalom i ukupno težište obrazovanja, prilagođavaju se zahtevima privrede. Pored teorijske obuke u školi, učenici se u privrednim organizacijama stručno obrazuju, ili u njima polažu praksu uz aktivno učestvovanje u obavljanju konkretnih poslova. Ovakav način ističe važnost učenja na radnom mestu, ali i zahtev da se poslodavci i privredni subjekti uključe u izradu funkcionalnih programa obučavanja, sa krajnjim ciljem da se kod učenika razviju ključna znanja neophodna za uspešno zapošljavanje i aktivno uključivanje u radne procese. Međutim, valja znati da je obrazovanje višedimenzioni proces koji treba da zadovolji mnoge zahteve, i da isključiva pragmatično-praktična usmerenost ne može da zadovolji ovu višedimenzionalnost. U tom smislu, srednje obrazovanje, na koje se odnosi dualno obrazovanje o kome govorimo, pojavljuje se istovremeno i kao etapa između osnovnog i visokog obrazovanja, koje ima dve osnovne funkcije: da pripremi mlade za rad, ali takođe i za nastavak aktivnog školovanja. Tako je formirana i srednjoškolska mreža, koja pored gimnazija, obuhvata i ekonomske, tehničke, medicinske i druge škole.

Profesore Bogavac, da li se po Vašem mišljenju, u ovakvoj podeli srednjoškolske mreže na opšteobrazovne (gimnazije) i stručno-tehničke škole, kriju određene opasnosti u pogledu mogućnosti stvaranja određenih socijalnih i drugih podvajanja i nejednakosti?

Nažalost, moram da primetim da se obrazovanje sve više posmatra kao roba na tržištu. Dualno obrazovanje, posebno, karakteristika je školskih sistema u zemljama kapitalističkog načina privređivanja. Ovaj vid organizacije čine dva obrazovna puta: jedan koji omogućava prohodnost do vrha piramide obrazovanja (fakulteti), i drugi koji posle (trogodišnje) srednje stručne škole upućuje svršene učenike u proizvodnju, sa minimalnom mogućnošću da nastave školovanje. Svakako da je prvi put čini se rezervisan za decu iz porodica povoljnijeg socio-kulturnog statusa (visokoobrazovani roditelji sa većim finansijskim mogućnostima), a drugi za decu iz manje ili slabije privilegovanog sloja. U tom smislu smatram da je veoma važno da država prepozna ovu opasnost i da se aktivno uključi stvarajući takvu strategiju kojom će putem subvencija i raznih oblika stipendiranja pomoći učenicima da pronađu svoje mesto i zadovolje svoje lične potrebe nezavisno od njihovog socijalnog statusa. Na taj način može se obezbediti zaštita integriteta ličnosti učenika na njegovim egzistencijalnim i duhovno-moralnim osnovama. 

Profesore Bogavac, da li je sistem dualnog obrazovanja već donekle zaživeo u praksi u školskom sistemu Republike Srbije, i kakva je po Vašem mišljenju šansa za implementaciju novih rešenja koja predviđa tek usvojeni Zakon o osnovama obrazovanja i vaspitanja?

Dualni model populariše pre svega trogodišnje škole, zanate, koji su u našoj praksi ipak manje popularni. U poslednje vreme planira se proširenje ovog načina učenja i na druge profile, pre svega u oblasti poljoprivrede, ali i nekih drugih. Prema informacijama koje sam saznao ovakav model je već počeo da se razvija u Mašinskoj školi u Kraljevu, Tehničkoj školi u Subotici, Politehničkoj školi u Kragujevcu, kao i u Novom Sadu, Obrenovcu, Lazarevcu i Mladenovcu. Svakako da u realizaciji ove ideje možemo očekivati početne poteškoće koje karakterišu svaku reformu, počevši od nedovoljno obučenog nastavnog osoblja, nedostatka adekvatne opreme (računari ili neka druga tehnička sredstva), nepostojanja kvalifikovanih stručnih mentora za praktičnu obuku pri čemu se učenicima ne pruža mogućnost aktivnog učešća u radu, već se sve zadržava samo na posmatranju i sl. 

Dualno obrazovanje je, dakle, karakteristično pre svega za srednje obrazovanje. Profesore Bogavac, da li je, po Vašem mišljenju, ovakav način spajanja teorijskog i praktičnog obrazovanja moguć i u institucijama visokog obrazovanja?

Spoj teorije i prakse u programima visokog obrazovanja ne samo što je moguć, već je i poželjan. Ovakav metod primenjuje se kod nas u radu visokih škola strukovnog obrazovanja. Na fakultetima, u zavisnosti od oblasti studija, postoji, čini se, veća zastupljenost teorijske nastave. Razlozi za to su mnogobrojni, a tiču se pre svega problema koji nastaju u finansiranju praktične obuke i izbora adekvatnih institucija u kojima se praktični rad odvija. To je svakako kompleksno pitanje i zahteva ozbiljnu analizu, pa ćemo o tome drugom prilikom. U svakom slučaju, nadam se da će novi zakon stvoriti zadovoljavajuće uslove za adekvatno uključivanje poslovne prakse kroz osnivanje najavljenih "spin-off" i "start-up" kompanija, kao i mogućnost angažovanja u nastavi eksperata iz privrede.


Autor: S.R.V.
EVROPA NA DLANU

Post a Comment

[facebook][blogger]

Contact Form

Name

Email *

Message *

© Copyright 2014 | "EVROPA NA DLANU" | Informacione uslužne delatnosti |. Theme images by kickers. Powered by Blogger.
Javascript DisablePlease Enable Javascript To See All Widget