NOVI ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU: Manji broj bodova omogućava BUDŽET?

Student može biti finansiran iz budžeta samo jedanput na istom stepenu studija, a broj ispitnih rokova ne bi bio ograničen na šest, odnosno pet, već se u Nacrtu predlaže da broj ispitnih rokova i termine održavanja utvrđuje, svaka za sebe, visokoškolska ustanova. Redovni studenti morali bi da diplomu dobiju u dvostrukom broju akademskih godina trajanja studijskog programa, a duži rok za studiranje dobiće oni koji studiraju uz rad, studenti s invaliditetom, kao i oni upisani po afirmativnim merama.

Pooštravanje uslova za akreditacije fakulteta i studijskih programa; za dekane i rektore moućnost da za te funkcije konkurišu i posle dva uzastopna mandata; produženje radnog staža profsora iako su napunili 65 godina života… neke su od novina koje predviđa Nacrt novog Zakona o visokom obrazovanju, koje bi ovih dana trebalo da se nađu na javnoj raspravi.



Kada su u pitanju studenti, najvažnija novina bila bi spuštanje granice za studiranje na budžetu na 48 ESPB bodova, umesto sadašnjih 60, kao i da fakulteti sami određuju broj ispitnih rokova, procurelo je do medija, a očekuje se i zvanična potvrda ovih predloga.

Prema ovom predlogu, novoosnovano Nacionalno telo za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju trebalo bi da ima svojstvo pravnog lica, a za svoj rad će odgovarati vladi i finansiraće se iz sopstvenih prihoda i iz budžeta.

Inače, student može biti finansiran iz budžeta samo jedanput na istom stepenu studija, a broj ispitnih rokova ne bi bio ograničen na šest, odnosno pet, već se u Nacrtu predlaže da broj ispitnih rokova i termine održavanja utvrđuje, svaka za sebe, visokoškolska ustanova. Redovni studenti morali bi da diplomu dobiju u dvostrukom broju akademskih godina trajanja studijskog programa, a duži rok za studiranje dobiće oni koji studiraju uz rad, studenti s invaliditetom, kao i oni upisani po afirmativnim merama.

To znači da će, na primer, studiranje na četvorogodišnjem fakultetu morati da se završe za osam godina, dok će ostali to morati da se urade za maksimalnih 12 godina.

Ako se usvoji ovaj predlog zakona, trebalo bi i da se u život sprovedu aktuelni zahtevi “večitih studenata”, te bi oni koji su fakultet upisali do 10. septembra 2005 – dakle, pre uvođenja bolonjskog sistema studiranja – morali studije da završe do kraja školske 2017/18, dok studenti medicine to moraju da urade do kraja školske 2018/19. Takođe, “večiti postdiplomci” magistarske, odnosno doktorske studije moraju da završe do kraja školske 2017/18. godine.

Nacrtom novog zakona predviđa se nova funkcija menadžera na Univerzitetu kao i uvođenje zvanja “asistent sa doktoratom” i “višeg predavača”.

Šta će se zaista naći u nacrtu i pred poslanicima osataje da se vidi. Krajem prošle nedelje pojedini mediji objavili su da će se javna rasprava ipak održati tek nakon održavanja predsedničkih izbora. To je, navodno razlog zbog kojeg se odustalo o dpočetka javne rasprave o Nacrtu zakona o visokom obrazovanju.



Izvor: Dnevnik.rs
Ознаке:

Post a Comment

[facebook][blogger]

Contact Form

Name

Email *

Message *

© Copyright 2014 | "EVROPA NA DLANU" | Informacione uslužne delatnosti |. Theme images by kickers. Powered by Blogger.
Javascript DisablePlease Enable Javascript To See All Widget