JESTE PLAGIJAT – NIJE PLAGIJAT

Poslednjih nekoliko meseci naučna i stručna javnost, kao i mnogi srpski mediji, ustalasani su raspravama o postojanju, odnosno nepostojanju, plagijata u pisanju, pre svega, doktorskih disertacija, kao i o posledicama koje iz ovakvog plagiranja mogu proisteći. Cela priča otpočela je od strane grupe naučnih radnika iz Beograda, koji su svoje stručno angažovanje nastavili u Londonu, tvrdnjom koju su na sajtu Peščanika objavili da, na osnovu analize pojedinih doktorskih radova određenih lićnosti koje u Srbiji obavljaju važne javne funkcije, postoji osnovana sumnja u njihovu originalnost. Tim povodom otvoreno razgovaramo sa profesorom dr Milijom Bogavcem, osnivačem i vlasnikom Fakulteta za poslovno industrijski menadžment iz Beograda, o uzrocima i razlozima za ovakve rasprave.

Poslednjih nekoliko meseci naučna i stručna javnost, kao i mnogi srpski mediji, ustalasani su raspravama o postojanju, odnosno nepostojanju, plagijata u pisanju, pre svega, doktorskih disertacija, kao i o posledicama koje iz ovakvog plagiranja mogu proisteći. Cela priča otpočela je od strane grupe naučnih radnika iz Beograda, koji su svoje stručno angažovanje nastavili u Londonu, tvrdnjom koju su na sajtu Peščanika objavili da, na osnovu analize pojedinih doktorskih radova određenih lićnosti koje u Srbiji obavljaju važne javne funkcije, postoji osnovana sumnja u njihovu originalnost. Tim povodom otvoreno razgovaramo sa profesorom dr Milijom Bogavcem, osnivačem i vlasnikom Fakulteta za poslovno industrijski menadžment iz Beograda, o uzrocima i razlozima za ovakve rasprave. 


Profesore Bogavac, Vi ste kao vlasnik i raniji dekan fakulteta verovatno dobro upoznati sa činjenicama vezanim za postojanje ili nepostojanje plagiranja doktorskih radova, kao i o napadima na validnost stečenih doktorskih titula. Šta mislite o razlozima za iznošenje ovakvih sumnji?

Mislim da je cela ujdurma odpočela sa napadom na privatni univerzitet Megatrend i  njenog vlasnika i rektora dr Miću Jovanovića. Sasvim je moguće da je jedna neoprezna i ishitrena izjava profesora Jovanovića o nameri da kupi istraživačku stanicu Petnica shvaćena kao ozbiljna pretnja i ugrožavanje interesa određenih lobija u obrazovanju koja je ubrzo rezultirala organizovanim napadima na njegovu funkciju i univerzitet u celini. Napad je izvršen pre svega na njegovu biografiju i tvrdnju o postojanju dvostrukog doktorata. Ispostavilo se da professor Jovanović ima samo jedan doktorat i da je tvrdnja o dvostrukom doktoratu više bila njegov marketinški trik, kao što je uostalom i njegovo angažovanje pojedinih estradnih ličnosti za nastavno osoblje verovatno deo neke reklame i propagande upućene mladima, potencijalnim studentima njegovih fakulteta. Cela priča se završila njegovom ostavkom pre svega iz moralnih razloga, mada moramo priznati da je profesor Mića Jovanović, manje svojim naučnim, a više svojim menadžerskim sposobnostima, ipak stvorio jedan respektabilan univerzitet, bar na našim prostorima.


Pored napada na privatni univerzitet iznete su i  određene sumnje u postojanje plagiranja pojedinih doktorskih disertacija. Šta Vi mislite o tome?

Nekako istovremeno sa napadom na privatni univerzitet otpočeo je orkestrirani atak i na pojedine doktorske disertacije tvrdnjama o postojanju plagijata i zahtevima za njihovo preispitivanje i eventualno poništavanje. Vidite, sama činjenica da ovakve tvrdnje nisu rezultat jedne ozbiljne analize ukupnog, ili barem većeg broja doktorskih radova, već samo pregleda određenih doktorata čiji su autori javne ličnosti, odnosno lica koja su na neki način poznata široj javnosti, ukazuje na to da je velika verovatnoća da su namere njenih incijatora pre svega personalizovane, usmerene prema određenim ličnostima i da je sasvim moguće da imaju političku pozadinu. Da ne navodim imena, ali mislim da je sasvim jasno da se napadi odnose na osobe koje imaju određene društvene funkcije, među kojima je jedan ministar u vladi Republike Srbije, drugi je na funkciji gradonačelnika Grada Beograda, a treći je sportska legenda i istaknuti društveno-politički i sportski radnik. Uostalom na ispravnost ovakvog zaključka navodi i najnovija tvrdnja o postojanju plagijata u radovima profesorke sa Biološkog fakulteta koja je usledila tek onda kada se procenilo da bi navedena profesorka mogla imati značajnog uticaja na raspodelu novčanih sredstava iz programa donacija za potrebe naučnih istraživanja koja dobijamo iz Evropske unije.


A šta je sa njihovim doktorskim radovima?

Tvrdnje o postojanju plagijata su najverovatnije nedobronamerne i rezultat su nedovoljnog poznavanja ili namerno pogrešnog shvatanja pravila o izradi i odbrani doktorskih disertacija. Pokušaću to da Vam objasnim primerima kako to izgleda u praksi. Lice koje se nalazi na doktorskim studijama, doktorand, podnosi prvo zahtev za izradu doktorske disertacije u kome predlaže naslov rada i osnovne teze i metode budućih istraživanja. Potom, naučno-nastavno veće fakulteta odobrava izradu rada i istovremeno određuje članove komisije za odbranu ovog rada, kao i mentora (učitelja) koji neposredno sa kandidatom učestvuje u postupku izrade disertacije. Mentor kandidata savetuje, upućuje ga na metode rada, predlaže i ukazuje na odgovarajuću stručnu literaturu, provereva tok pisanja i vrši odgovarajuće sugestije i korekcije. Po završetku rada, ukoliko i ostali članovi komisije smatraju da je doktorska disertacija korektno urađena, pristupa se njenoj javnoj odbrani. Prema tome, svaka disertacija nije individualni rad, već zajedničko delo ukupne komisije, a sama odbrana predstavlja manje-više svečani čin i okončanje navedenog postupka. Napad na doktorsku disertaciju nije samo napad na određenu osobu, već je to napad na sve članove komisije, na sam fakultet, kao i na univerzitet u celini. 


Po Vašem mišljenju, šta je to plagijat i kako se utvrđuje?

U našem jeziku reč plagijat ima nekako ružno značenje, jer u svojoj suštini predstavlja krađu. Plagijat je krađa ideje kod pisanja. Kod pisanja doktorskih radova teško je utvrditi krađu ideje, i svodi se na pitanje utvrđivanja broja citiranja drugih radova i navođenja odgovarajuće literature koja je služila kao izvor za određene zaključke. Postoje odgovarajući softveri za utvrđivanje istovetnosti ili sličnosti tekstova koji su implementirani u konačni tekst disertacije, kao i odgovarajući procenti dozvoljenog prepričavanja ili navođenja tuđih radova. Međutim, prekoračenje ovakvih “dozvoljenih” procenata ne mora da znači i plagiranje i krađu. Šta više, mislim da je veći broj citata sasvim normalna stvar jer je to jedan od načina funkcionisanja nauke – kroz nadogradnju saznanja prethodnika, posebno ako je praćena određenim kritičkim stavovima. Dakle, ja bih pre svega govorio o postojanju dobrih, manje dobrih i loših doktorskih teza. Kao što student na ispitu dobija ocenu od najslabije prolazne, pa do najbolje, desetke, ili ocene “sa odlikom”, tako i doktorand može da odbrani bolji ili lošiji rad, što u krajnjoj liniji utiče na ukupnost ocene rada, ličnosti doktoranda, kao i kredibiliteta i fakulteta i univerziteta. Takođe, moram da napomenem, da postoji nesporna razlika između doktorskih radova u društvenim i prirodnim naukama. Ova razlika ogleda se u metodologiji izrade doktorskih teza, obimu ovih radova, kao  i načinu prezentacije obrađene materije. Konačno, ne bi trebalo očekivati da doktorski radovi na našim, pre svega privatnim univerzitetima, sa stažom postojanja od desetak ili dvadeset godina, budu istog kvaliteta i kompatibilni sa kvalitetom radova na univerzitetima sa tradicijom od nekoliko stotina godina.


Kada već postoji sumnja u postojanje plagijata, ko je, po Vašem mišljenju, nadležan da utvrdi opravdanost ovakvih sumnji?

Ne postoji obaveza da se svaka sumnja u postojanje plagijata izražena preko medija i sredstava informisanja proverava, posebno kada je sumnja nedobronamerna i nedovoljno argumentovana. Zamislite kakva bi to bila groteskna situacija kada bi se posle svake sumnje izražene u novinama formirale komisije za utvrđivanje istine, a mi smo to upravo iz neiskustva u praksi i doživeli. Međutim, ukoliko se opravdano sumnja u postojanje određenih manjkavosti u sadržini rada, po posebnoj prijavi ili odluci, moguće je formirati posebno stručno telo (komisiju) koje bi utvrdilo pravu istinu. U takvom slučaju, zbog postojanja autonomije univerziteta, nadležnost za donošenje odluke pripada isključivo fakultetu ili univerzitetu na kome je doktorska teza odbranjena. U suprotnom slučaju, kada postoji sumnja u pravi oblik plagiranja i krađe tuđih tekstova, pri čemu je moguće nastala i materijalna šteta za određeno lice, u takvom slučaju, o postojanju plagijata i utvrđivanju visine nastale materijalne štete, nadležnost odlučivanja pripada isključivo sudovima opšte nadležnosti.


Pored primedbi na originalnost pojedinih doktorskih disertacija, u javnosti se često u negativnom svetlu iznosi i činjenica da je u poslednjih nekoliko godina napisan i odbranjen neprimereno veliki broj ovakvih radova. Da li Vi mislite da je to u redu, i koji su razlozi za ovakvu pojavu?

Naša privreda nalazi se u procesu tzv. tranzicije, procesu koji podrazumeva prelazak društvene i državne svojine u privatnu svojinu. Ovaj proces neminovno je zahvatio i oblast visokog obrazovanja. U relativno kratkom vremenskom period osnovan je veliki broj novih fakulteta koji je na tržištu rada uslovio i izuzetno povećanu potrebu za, pre svega, mladim naučnim radnicima. Prema tome, tržište je uslovilo da su naučna i nastavnička zvanja postala izuzetno popularna i tražena. Takva pojava se nikako ne može smatrati negativnom i mislim da ona vodi ka ukupnom napretku društva. Uostalom, setimo se da je i Vlada Republike Srbije postavila veoma ambiciozan cilj da se broj građana sa visokom stručnom spremom sa sadašnjih 6-7%, poveća na broj od 40% od ukupnog broja stanovnika. Ovakav broj ne može se postići bez odgovarajućeg broja obrazovnih institucija i naučnih radnika.


Konačno, skoro se u jednom dnevnom listu pojavila iznova vest o mogućem plagijatu doktorata koji je na Vašem fakultetu odbranio Aleksandar Šapić. Da li Vi mislite da je bilo propusta u kvalitetu ovog rada?

Trenutno je u toku procedura procene kvaliteta rada i validnosti postupka odbrane disertacije koju sprovodi stručna komisija sa našeg univerziteta. Nažalost, moram Vam reći da se Šapićeva disertacija trenutno koristi kao sredstvo borbe za rektorsku fotelju našeg univerziteta, od strane ljudi koji na taj način žele da steknu privilegije koje im ne pripadaju. No, o “prljavom vešu” i međuljudskim odnosima ne želim da govorim. Na kraju želim da zaključim ovaj naš razgovor sa porukom da se “veliki ljudi bave idejama, a mali ljudi bave se drugim ljudima”. Hvala.



AUTOR: EVROPA NA DLANU

Post a comment

[facebook][blogger]

Contact Form

Name

Email *

Message *

© Copyright 2014 | "EVROPA NA DLANU" | Informacione uslužne delatnosti |. Theme images by sndr. Powered by Blogger.
Javascript DisablePlease Enable Javascript To See All Widget