STUDIRANJE U SRBIJI

Veoma je važno naći svoje mesto u svemu što radite pa tako i u studijama, kao velikom koraku ka budućnosti. U tekstu što sledi razjasnićemo vam osnovne pojmove kao što su univerzitet, fakultet, visoka škola… Trudili smo se da razjasnimo koje vrste studija postoje, kao i koji su njihovi nivoi, kako su organizovane i na koje sve načine možete nastaviti obrazovanje posle osnovnih studija.


Veoma je važno naći svoje mesto u svemu što radite pa tako i u studijama, kao velikom koraku ka budućnosti. U tekstu što sledi razjasnićemo vam osnovne pojmove kao što su univerzitet, fakultet, visoka škola… Trudili smo se da razjasnimo koje vrste studija postoje, kao i koji su njihovi nivoi, kako su organizovane i na koje sve načine možete nastaviti obrazovanje posle osnovnih studija.




Izbor fakulteta



Pre nego što donesete odluku o tome koji fakultet želite da upišete, korisno je da sebi postavite nekoliko pitanja. Njihova uloga je pre svega da Vas podstaknu na razmišljanje. 


Krenimo od početka:

- Da li želim da nastavim studiranje ili želim odmah da počnem da radim?
- Da li mi je iz materijalnih ili nekih drugih razloga važno u kom gradu ću upisati fakultet?
- Da li će ovo biti samo moja odluka, ili na nju utiče i neka druga strana (npr. roditelji)?
- Da li mi je važno isključivo da uživam u materiji koju sam odabrao/la ili sam spreman/na da studiram nešto što mi i nije puno zanimljivo, ali pouzdano znam da obećava bolju zaradu i mogućnost zaposlenja?
- Da li to zanimanje treba da podrazumeva timski ili isključivo individualni rad?
- Da li to zanimanje treba da donosi puno inovativnosti i samoinicijative, ili da se odnosi na rad po unapred precizno utvrđenim pravilima?
- Da li mi je važno da vidim opipljive rezultate svog rada, ili mi je važno da uživam i u procesu, bez obzira na vrstu ishoda?
Ukoliko pronađete odgovore na prethodna pitanja bićete sve bliži donošenju za sebe pravilne i ispravne profesionalne odluke. Takođe, potrebno je ispitati i svoje sposobnosti, karakteristike ličnosti, interesovanja, vrednosti i motivaciju, kako bi se dobila kompletna slika o tome u kojim oblastima bi mogli imati više uspeha, kao i o tome na čemu bi trebalo poraditi kako bi povećali verovatnoću uspeha u izabranom zanimanju. 

U tome Vam od pomoći može biti usluga institucija za profesionalnu orijentaciju i savetovanje koja podrazumeva pružanje stručne pomoći i podrške u samostalnom donošenju profesionalnih odluka.



Šta je ESPB (ECTS)?



ESPB (ECTS) - skraćenica koja znači "evropski sistem prenosivih bodova", predstavlja numeričku vrednost kojom se evaluira angažovanje studenta neophodno za savladavanje pojedinačnog predmeta u celini, zatim, svih predmeta u semestru, akademskoj godini, odnosno za celokupno studiranje. ESPB bodovi se dobijaju za ukupno angažovanje studenta koje se odnosi na aktivnu nastavu (predavanja, vežbe, seminari i seminarski radovi dr.), samostalni rad, terenski rad, učenje u biblioteci ili kod kuće, kolokvijume, ispite i diplomski ili specijalistički rad. Svi oblici nastave i završni ispit čine jednu celinu. Bodovi se stiču u okviru nastavnih aktivnosti koje su predviđene za svaki predmet, ali se priznaju tek pošto student položi ispit iz odgovarajućeg predmeta. 

Stečeni bodovi za pojedinačne predmete ulaze u sumu bodova potrebnu za završetak studija. Zbir od 60 ESPB bodova odgovara prosečnom ukupnom angažovanju studenta u obimu 40-to časovne radne nedelje tokom jedne školske godine. Za jedan semestar dobija se 30 bodova, a za jedan trimestar 20 bodova. Tako, na primer, celokupne šestogodišnje studije medicine ostvaruju ukupno 360 bodova, petogodišnje studije stomatologije ili farmacije 300, a trogodišnje studije zdravstvene nege ili poslovnih studija 180 bodova.

Sistem ESPB uveden je u skladu sa odredbama Bolonjske deklaracije u cilju ujednačavanja uslova studiranja u zemljama koje su svoje zakonodavstvo prilagodile uslovima postavljenim u ovoj multilaterarnoj konvenciji, kao i stvaranja mogućnosti da studenti prenesu svoje ostvarene bodove tokom sudija za slučaj uporednog studiranja, ili prelaska na studije u drugu državu ili drugi univerzitet.

Sistem ocenjivanja
Uspešnost studenta u savlađivanju pojedinog predmeta kontinuirano se prati tokom nastave i izražava se poenima. Ispunjavanjem predispitnih obaveza i polaganjem ispita student može ostvariti najviše 100 poena. Studijskim programom utvrđuje se srazmera poena stečenih u predispitnim obavezama i na ispitu, pri čemu predispitne obaveze učestvuju sa najmanje 30, a najviše 70 poena. Uspeh studenta na ispitu izražava se ocenom od 5 (nije položio) do 10 (odličan). 

Visokoškolska ustanova može propisati i drugi, nenumerički način ocenjivanja, utvrđivanjem odnosa ovih ocena sa sistemom ocena od 5 do 10 (npr. ocene A, B, C, i slično, sa oznakama odličan, vrlo dobar, zadovoljava, i sl.). Opštim aktom visokoškolske ustanove (Pravilnik o polaganju ispita), bliže se uređuje način polaganja ispita i ocenjivanje na ispitu.

Formalni uslovi za nastavak visokog obrazovanja
Kandidat za upis na studije prvog stepena polaže prijemni ispit ili ispit za proveru sklonosti i sposobnosti, u skladu sa opštim aktom samostalne visokoškolske ustanove. Redosled kandidata za upis na studije prvog stepena utvrđuje se na osnovu opšteg uspeha postignutog u srednjem obrazovanju i rezultata postignutih na prijemnom ispitu, odnosno ispitu za proveru sklonosti i sposobnosti. Kandidat koji ima položenu opštu maturu ne polaže prijemni ispit. Umesto prijemnog ispita ovom kandidatu vrednuju se rezultati opšte mature, u skladu sa opštim aktom samostalne visokoškolske ustanove. 

Samostalna visokoškolska ustanova može kandidata sa položenom stručnom, odnosno umetničkom maturom, umesto prijemnog ispita, uputiti na polaganje određenih predmeta opšte mature. Na osnovu kriterijuma iz konkursa, samostalna visokoškolska ustanova sačinjava rang listu prijavljenih kandidata.


Pravo upisa na studije prvog stepena stiče kandidat koji je na rang listi rangiran u okviru broja studenata iz člana 84. Zakona o visokom obrazovanju. Student studija prvog stepena druge samostalne visokoškolske ustanove, lice koje ima stečeno visoko obrazovanje na studijama prvog stepena i lice kome je prestao status studenta u skladu sa navedenim zakonom, može se upisati na studije prvog stepena, pod uslovima i na način propisan opštim aktom samostalne visokoškolske ustanove, na lični zahtev.

Na studije drugog i trećeg stepena kandidat se upisuje pod uslovima, na način i po postupku utvrđenom opštim aktom i konkursom samostalne visokoškolske ustanove.



Spisak državnih fakulteta u Beogradu



Arhitektonski fakultet Filozofski fakultet

Fakultet za spec. edukaciju i rehabilitaciju Hemijski fakultet

Fakultet muzičke umetnosti Elektrotehnički fakultet

Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Fakultet likovnih umetnosti

Filološki fakultet Fakultet primenjenih umetnosti

Građevinski fakultet Farmaceutski fakultet

Medicinski fakultet Geografski fakultet

Saobraćajni fakultet Matematički fakultet

Učiteljski fakultet Rudarsko-geološki fakultet

Biološki fakultet Tehnološko-metalurški fakultet

Fakultet bezbednosti Pravni fakultet

Fakultet organizacionih nauka Stomatološki fakultet

Fakultet dramskih umetnosti Vojna akademija

Fakultet političkih nauka Mašinski fakultet

Fakultet za fizičku hemiju Pravoslavni bogoslovski fakultet

Fizički fakultet Šumarski fakultet

Fakultet veterinarske medicine Vojnomedicinska akademija





Ознаке:

Post a Comment

[facebook][blogger]

Contact Form

Name

Email *

Message *

© Copyright 2014 | "EVROPA NA DLANU" | Informacione uslužne delatnosti |. Theme images by kickers. Powered by Blogger.
Javascript DisablePlease Enable Javascript To See All Widget