Studiranje u Srbiji – privilegija ili kazna?

Nacrt o izmenama i dopunama zakona o visokom obrazovanju je takozvanim „večitim“ studentima dao rok da završe svoje studije do kraja školske 2015/2016. godine. Kažu da će ovaj nacrt proći još jednu javnu raspravu, ali pitam se koliko će ona biti svrsishodna?

Nacrt o izmenama i dopunama zakona o visokom obrazovanju je takozvanim „večitim“ studentima dao rok da završe svoje studije do kraja školske 2015/2016. godine. Kažu da će ovaj nacrt proći još jednu javnu raspravu, ali pitam se koliko će ona biti svrsishodna?


Kad se vratim na početak svojih studija, a to i nije tako daleko (dakle 2010. godina), mogu pouzdano da tvrdim da se od tada do sada mnogo toga izmenilo. Nije prošla nijedna godina da nas na fakultetu nije sačekala neka nova informacija u vezi sa studiranjem, i, naravno, duplo gora nego prošle godine. Dobro, ruku na srce, imali smo i pogodnosti. Bar u pogledu bodova za budžet, koji su sa 60 smanjeni na 48. Ali pošto je ovo tema dana u jednim vrlo praćenim novinama u Srbiji, mogu reći da me je kao studenta, odnosno apsolventa, pogodila činjenica da će sledeće godine smanjiti broj ispitnih rokova. Ako je već tako, po prostoj logici stvari, trebalo bi isto tako smanjiti i broj predmeta.

Često čujem: Šta se vi studenti žalite, po Bolonji učite, imate svega 200 strana za svaki ispit, i moram priznati da me to stvarno frustira. Bojim se da takvim nazovičinjenicama barataju samo osobe koje nisu upućene u plan i program mnogih fakulteta. Mogu sa sigurnošću reći da Pravni fakultet u Nišu (uzeću njega za primer, jer ne bih da budem isuviše subjektivna i da govorim o svom fakultetu), koji se naravno kao i svi državni fakulteti „zavetovao“ da radi po Bolonjskim pravilima, ali i dalje zahteva od studenata da uče iz knjiga koje imaju i po 1000 strana.

Odmah da se ogradim, ne mislim da treba smanjiti broj strana i time od ove nacije stvoriti još veće mediokritete od ovih koje je osnovno i srednje školstvo stvorilo, ali smatram da ako smo već usvojili Bolonju po kojoj se predmeti ne smeju spremati iz obimnih literatura, onda bi toga trebalo da se drže svi.Jedino što je dobro na ovom fakultetu jeste mogućnost polaganja ispita u vandrednim rokovima, čega nema na svim fakultetima. Dakle, sve mi se više čini da našoj dragoj zemlji nije u interesu da ima sve veći broj akademskih građana, već se vrlo dobro trudi da taj broj smanji iz godine u godinu.

Da bi ova priča bila još gora, navešću primer Ekonomskog fakulteta u Nišu, za koji je trenutno aktuelna priča o mogućnosti donošenja odluke da studenti koji ne očiste četvrtu godinu u roku, ponovo upišu (obnove) poslednju godinu studija. A gde je tu status apsolvenata? Oni više na ovom fakultetu ne postoje?

Sve mi je jasnije da na mnogim fakultetima širom naše zemlje vlada jedno bezakonje i potpuno rasulo. Čast izuzecima, naravno. Studenti su sve frustriraniji novim odlukama i zahtevima koji iz godine u godinu prevazilaze neka normalna očekivanja i granice. S druge strane, sve je manji otpor studenata i sve manje ima demonstracija koje bi sigurno nekim delom ukazale na greške koje se javljaju. Bilo bi dobro da se mi, kao mladi ljudi na kojima zaista svet ostaje, posvetimo jedni drugima i pomognemo da se neke stvari reše mirnim putem, da sami sebi omogućimo bolje uslove studiranja i da se sami izborimo za svaki mogući oblik pravde.

Ako mi to ne uradimo već danas, sutra će biti kasno. Ne dozvolimo da nam neko drugi menja uslove studiranja jer niko drugi osim nas samih ne zna koliko smo spremni da uložimo i truda i napora i znoja da bismo spremili samo jedan ispit.

Učinimo nešto zajedno! To je najmanje što mozemo.


Izvor: http://www.studnel.com

Ознаке:

Post a comment

[facebook][blogger]

Contact form

Name

Email *

Message *

© Copyright 2014 | "EVROPA NA DLANU" | Informacione uslužne delatnosti |. Theme images by sndr. Powered by Blogger.
Javascript DisablePlease Enable Javascript To See All Widget