Rembrant više nema tajni

Posle gotovo pola veka završen projekat istraživanja autentičnosti dela čuvenog majstora baroka. Holandski majstor bio je kopiran i za života, a plagijati njegovih dela vekovima kruže tržištem umetnina.

Posle gotovo pola veka završen projekat istraživanja autentičnosti dela čuvenog majstora baroka. Holandski majstor bio je kopiran i za života, a plagijati njegovih dela vekovima kruže tržištem umetnina. 


POPIS slika koje je sa sigurnošću nacrtao veliki holandski umetnik Rembrant van Rajn (1606-1669) konačno je završen. Šesti, poslednji deo kapitalne studije holandske vlade "Istraživački projekat Rembrant" nepobitno je dokazao da na svetu postoji 340 sačuvanih slika majstora baroka. Tokom 46 godina rada, analiza, radosti i razočaranja, naučnici su uspeli da identifikuju sve slike velikog umetnika. Početna ideja ove studije bila je da kategorizuje i organizuje sva istraživanja o Rembrantu, ali i da potvrdi autentičnost njegovih slika.

Pretposlednja revizija ovog istraživanja napravljena je 1986. godine, kada je broj sačuvanih dela brojao 280. U međuvremenu, ambiciozna ekipa, predvođena Ernestom van de Veteringom, najvećim poznavaocem Rembranta, pronašla je i potvrdila autentičnost još šezdeset slika. Gotovo petodecenijsko istraživanje pretočeno je u obimnu monografiju koja je pre desetak dana predstavljena u Rejks muzeju u Amsterdamu.

Holandski majstor bio je kopiran i za života, a plagijati njegovih dela vekovima kruže tržištem umetnina. Van de Veteringovo istraživanje je "poslednja reč" za aukcijske kuće i trgovce delima baroknog slikara, ali su mnogi istoričari ubeđeni da to nije i kraj polemika o autorstvu. Konfuziji oko autentičnosti doprineli su i sam autor studije i njegov tim, jer se među 60 novopriznatih dela nalaze 44 koja su u ranijim analizama odbačena kao plagijati. Neki od najpoznatijih svetskih muzeja, poput Luvra ili Metropolitena, tako su, preko noći, postali vlasnici jednog ili više "Rembranta".  


- Širu publiku u suštini ne zanima mnogo umetnost. Njih interesuje koliko miliona dolara razlike stoji između autentične slike i one druge "za koju se sumnja" - poručio je Van de Vetering.

Iako holandski istoričar tvrdi da su im najmodernije analize (među kojima, rendgenski i infracrveni zraci) pomogle da "nedvosmisleno potvrde autentičnost dela", njihovi zaključci nisu obavezujući. Dok Veteringov tim smatra da je "Portret čoveka", poznatiji kao "Aukcionar", iz zbirke Metropolitena "original Rembrant iz 1658", kustos njujorškog muzeja je poručio da će se držati svojih nalaza.

- Posle iscrpnog istraživanja ove slike još 2007. smo zaključili da je reč o "delu u Rembrantovom stilu, nastalom oko 1660". Među istoričarima umetnosti u svetu više od tri decenije postoji konsenzus da "Aukcionar" nije delo majstora baroka i mi stojimo iza toga - poručio je Volter Lidke i dodao: "Još nisam čuo Veteringove argumente o ovoj slici, ali jesam o tri druge i nije me ubedio!"

Za razliku od čuvenog Meta koji sebi može da dozvoli luksuz da odbije jednog „Rembranta“, manji muzeji su oberučke prihvatili nalaze holandskog stručnjaka. Pojedinci su, međutim, našli srednje rešenje, pa je tako slika "Muškarac čita" u Institutu u Vilijamstounu umesto opisa "Rembrantova škola" postala "delo pripisano Rembrantu".

- Iako nam laska najnovija potvrda o autentičnosti, iz iskustva znam da status jednog dela može nekoliko puta da ide gore-dole - objašnjava kustos ovog muzeja.

I zaista, broj "originala" holandskog majstora varirao je drastično tokom proteklog veka. Pre sto godina verovalo se da na svetu ima više od 700 njegovih slika, da bi tokom osamdesetih, prve analize "Projekta Rembrant" utvrdile da ih ima "manje od 300".

Sudbina slika pomalo podseća i na sudbinu samog autora. Stvarao je u zlatno doba Holandije, vreme političkog, ekonomskog i umetničkog procvata. Od prvih dana usavršavanja u ateljeima raznih majstora, Rembrantova karijera išla je uzlaznom putanjom. Proslavilo ga je jedno od njegovih prvih naručenih, a ujedno i najpoznatijih dela "Čas anatomije doktora Nikolasa Tulpa", nastalo 1632. Šest godina kasnije, civilna garda poručila mu je grupni portret svojih pripadnika strelaca. Ono što je trebalo da bude konvencionalna slika pretvorilo se u remek-delo "Noćna straža". Rembranta su cenili zbog originalne upotrebe senki i kontrasta svetlosti (tehnike poznate kao "kjaroskuro"). Slikao je istorijske teme, portrete i radio grafike i jedno vreme među savremenicima slovio za najcenjenijeg umetnika. Ali, uprkos nespornom talentu i priznanjima, poslednji deo života proveo je u siromaštvu. Samo nekoliko godina pre smrti proglasio je bankrot.  


I dok danas Rembrantova dela predstavljaju vrhunac svetske umetnosti, nedugo posle umetnikove smrti bila su zaboravljena. Većina istoričara smatra da se ove višedecenijske polemike oko autorstva mogu tumačiti i kao "ispravljanje velike nepravde".


IZLOŽBA U AMSTERDAMU

ČUVENI Rejks muzej u Amsterdamu, koji čuva brojne Rembrantove slike, pa i najvredniju "Noćnu stražu", početkom 2015. otvoriće izložbu posvećenu poznijim delima baroknog majstora. Posle više od dvadeset godina, publika će imati priliku da na jednom mestu vidi devedesetak slika i grafika u gradu u kom je Rembrant živeo, radio i umro.


Autor: Ana Popadić
Izvor: novosti.rs
Ознаке:

Post a comment

[facebook][blogger]

Contact Form

Name

Email *

Message *

© Copyright 2014 | "EVROPA NA DLANU" | Informacione uslužne delatnosti |. Theme images by sndr. Powered by Blogger.
Javascript DisablePlease Enable Javascript To See All Widget