Latest Post

CEEPUS (Central European Exchange Programme for University Studies) je srednjoevropski program za razmenu studenata i profesora sa sedištem u Beču. Napravljen je u cilju saradnje i mobilnosti među zemljama srednje i južne Evrope. Ovaj program ima 14 država članica, i to su: Austrija, BiH, Srbija, Albanija, Bugarska, Češka, Hrvatska, Mađarska, Makedonija, Poljska, Rumunija, Slovačka, Slovenija i Crna Gora.


Program želi da promoviše zajedničke diplome, i širenje znanja o drugim sličnim kulturama, kao i razumevanje specifičnosti regiona i pomoć u uspostavljanju evropskog obrazovnog prostora.

CEEPUS, osim studiranja i mobilnosti profesora, nudi i kurseve jezika, kao i brojne ekskurzije, u cilju zbližavanja, širenju tolerancije i razumevanju kultura. Osnovna stvar koju podrazumeva ovaj program je univerzitetska mreža između najmanje tri univerziteta iz različitih zemalja članica CEEPUS-a.

Prihvataju se sve oblasti studiranja, nema onih kojih su privilegovani, ili primamljiviji, možete izabrati šta god želite.

Možete da konkurišete za oblast koja vas zanima, bez obzira na usmerenje na domaćem fakultetu.

Razmena studenata je bogato iskustvo

Ono što ćete dobiti razmenom nije samo studiranje u inostranstvu, ili samo praksa, već ćete dobiti mnogo više od toga – upoznavanje ljudi, upoznavanje navika drugih kultura, upoznavanje drugačijeg načina života.  

Postaćete prilagodljiviji u kasnijem životu, i na privatnom i na poslovnom planu, lakše ćete razumeti druge ljude i njihove potrebe, kada upoznate mnogo više različitih ljudi.

Nemojte da se stidite i da se na razmeni družite samo sa studentima iz Srbije ili regiona. Iako vam je to lakše jer već znate jezik, i imate sličan mentalitet, potrudite se da upoznate kolege sa kojima nemate toliko zajedničkog, jer ćete možda otkriti nešto novo o sebi.

Razmena studenata je iskustvo koje doprinosi vašem celokupnom životu, tako da ako se premišljate da li idete ili ne, naš odgovor je defintivno – DA, istražite sebe i druge, i uživajte u studiranju!



Izvor: www.ceepus.info.
https://beleske.com 



Dolazite li u iskušenje da pojedete neku namirnicu koja se ubuđala, nakon što izvadite njen deo koji je promenio boju? Evo šta stručnjaci misle o tome...


Najpre treba imati na umu da su raznobojne površine na ubuđaloj hrani – poput zelenkastiih krupnih tačaka na hlebu ili smeđih površina na starom voću – spore vidljive golim okom. Ostatak buđi, njegove „grane“ i korenje, teško je videti jer su uglavnom dublje u hrani. 


Dakle, uklanjanje dela koji je promenio boju neće vas poštedeti unošenja gljivice u organizam.„Veći broj vrsta buđi je bezazlen, ali ima i opasnih vrsta“, ističe Nadin Šo, specijalista američkog Departmana za agrikulturu.Neke vrste sadrže mikotoksine, otrovne supstance koje izazivaju alergijske reakcije i respiratorne probleme. Posebno je opasan aflatoksin, za koji je utvrđeno da izaziva rak, objašnjava Šoova.


Mikotoksini se mogu naći pre svega u buđi koja raste na žitaricama i koštunjavom voću, ali se javlja i u soku od grožđa, celeru, jabukama... Najviše ga ima u kukuruzu i usevima kikirikija, navode u američkoj Administraciji za hranu i lekove.

Kako biste sprečili pojavu buđi, Šoova savetuje da prekrijete hranu kako ne bi došla u kontakt sa sporama iz vazduha, pravilno je odlažete u frižider i ostatke obroka iskoristite najkasnije do trećeg, četvrtog dana otkad je on napravljen.



Izvor: lisa.rs

Univerzitet u Korunji je objavio konkurs za stipendije za letnju školu koja će se organizovati u periodu od 20. do 31. jula 2020. godine. Rok za prijavu je 19. januar 2020.



Univerzitet u Korunji ima dva kampusa, u Korunji i susednom Ferolu. Važi za moderan univerzitet koji posebnu pažnju posvećuje programima vezanim za jezike, kulturu i tehnologije. U ponudi je preko 50 kurseva iz različitih oblasti, a više informacija o kursevima možete naći na ovom linku.

Stipendije pokrivaju učešće, smeštaj i ishranu u univerzitetskom studentskom domu tokom perioda od 19. jula do 01. avgusta 2020. Učesnici sami snose putne troškove.

Za više detalja o konkursu, posetite sledeći link.



Izvor: portalmladi.com


Poznato je da se danas reči mangup i bitanga koriste kako bi opisale osobe koje su nevaljale, nestašne i neposlušne. Ali njihovo značenje ranije je bilo potpuno drugačije. 




Naime, prema zakonu iz 1886. godine, ove reči su predstavljale nešto potpuno drugačije od značenja koje reči bitanga i mangup imaju danas.

U Srbiji je 1886. godine postojao zakon koji definiše mangupe – kao stoku koja “tumara kojekuda”, a gazde nema nigde.

“Mangup stoka deli se na krupnu, sitnu i odojčad.

a) pod krupnom mangup-stokom razume se: vo, krava, june, konj, kobila, omica, magarac, mazga itd.
b) pod sitnom mangup-stokom razume se: vepar, krmača, ovan, jarac, koza, samsov, ker, rt, čobanski pas itd” 



Ovako je zakon koji je donet 5. aprila 1886. godine definisao mangupe. Ovaj zakon definisao je i kaznu za gazdu mangupa, ukoliko se pronađe.

“Gazda mangupa, ako se pronađe, dužan je platiti ne samo štetu i troškove na ranu i čuvanje mangupa, no i troškove za obznanu u novinama i druge, ako bi ih bilo” – navodi se u zakonu iz 1886. godine.

Pored mangupa, kroz istoriju definiciju je imala i reč bitanga – a njeno značenje, kao i reči mangupa, bila je potpuno drugačija od njenog današnjeg značenja.

“Bitanga – kljuse koje se nađe u selju ili u polju, a ne zna se čije je”, definisano je u Vukovom rečniku.



Izvor: http://osnovneskole.edukacija.rs

CRNA TRAKA OKO VRATA "ČOKER", označava ženu lakog morala ...


Najviše se vezuju za devedesete godine, mada o njima svedoče i brojne kulturne epohe, ali da li ste znali da čoker oko vašeg vrata muškarci u vašem okruženju iz šale nazivaju “crni pojas u pušenju”! Da to nije samo njihova izmišljotina svedoče i sledeći podaci…

Gotovo da ne postoji devojka koja u svojoj kolekciji nakita nema barem jednu popularnu takozvanu davilicu ili čoker ogrlicu. Trendseterke su ih plasirale u nebesa za vrlo kratko vreme, a skoro niko ni ne zna da one imaju određenu simboliku.

Za čuvenog slikara Eduara Manea i njegove savremenike tanka crna tkanina oko vrata označavala je ženu lakog morala.

Njegova slika “Olimpija” iz 1863. predstavlja prostitutku višeg ranga, koja čeka svog klijenta.



Njena smelost i direktan, provokativan pogled zaprepastili su publiku tog vremena. Olimpija s crnom trakom oko vrata, nagovestila je slobodu, ali i dominaciju nad muškarcima, piše Pink. 

Čoker je promovisala i čuvena glumica Brižit Bardo, dok su najveću popularnost doživele 70-ih godina kao deo gotik i grandž stila. Ipak, najbitniji i najslavniji momenat čokera bile su devedesete godine.

Ipak, kad god ga stavite, nemojte da se začudite što vam se ona grupica mladića iza leđa čudno smeška. Sad znate i zašto…


Izvor: Espreso.rs

Contact Form

Name

Email *

Message *

© Copyright 2014 | "EVROPA NA DLANU" | Informacione uslužne delatnosti |. Theme images by lishenjun. Powered by Blogger.
Javascript DisablePlease Enable Javascript To See All Widget