Latest Post

 Kakve mogućnosti pruža Erazmus+, najveći obrazovni program Evropske unije, kako izgleda proces konkurisanja, a kako realizacija projekata – teme su o kojima smo razgovarali na novom onlajn događaju iz serijala “Pitaj me bilo šta o EU podršci”


Erazmus+  je program Evropske unije koji obezbeđuje finansiranje projekata za saradnju u tri oblasti: obrazovanje, mladi i sport. Organizacije i obrazovne institucije iz Srbije i ove godine mogu da učestvuju u programu koji započinje novi sedmogodišnji ciklus, pošto je Evropska komisija objavila poziv za finansiranje projekata za 2021. godinu. Opšti prioriteti novog sedmogodišnjeg programa su: podrška inkluziji, digitalna transformacija, zaštita životne sredine i borba protiv klimatskih promena i učešće u demokratskom životu.

„Projekti koji budu odobreni u ovom ciklusu, očekuje se da počnu da se sprovode tokom jeseni ove godine. Pozvao bih sve zainteresovane koji žele da učestvuju u programu da kontaktiraju sa nama, tu smo da pomognemo svima koji imaju ideju šta bi radili ili već razvijaju projekte“  poručio je Goran Bogunović iz Fondacije Tempus, nacionalne kontakt tačke za program Erazmus+ u Srbiji.

Fondacija Tempus organizuje i info sesije na kojima se mogu dobiti konkretni saveti šta je potrebno za dobru aplikaciju, kako znati da li je ideja dovoljno razrađena, koji su izazovi i na šta treba obratiti pažnju, a savetnici iz fondacije su na raspolaganju potencijalnim učesnicima programa.

Aleksa Jovanović iz Društva andragoga Srbije iz Beograda istakao je na radionici da je izuzetno značajno organizovati radionice i predavanja na kojima će potencijalni aplikanti koji prvi put konkurišu moći od postojećih učesnika programa da dobiju savete i čuju njihova iskustva.

„Aplikacija je krajnje jednostavna. Mi smo mislili da će to biti nešto što zahteva mnogo vremena i resursa, ali je zapravo sve mnogo olakšano. Najvažnije je da imate dobru ideju i da znate šta želite da uradite“ dodaje Natalija Gojak, iz Društva andragoga Srbije. Ovo društvo se u okviru Erazmus+ projekta bavilo obrazovanjem u zatvorima i radom sa nastavnicima na tom polju.

Svetlana Aleksić iz Muzičke škole „Stevan Hristić“ iz Kruševca kaže da je vrlo važno unapred razmisliti o tome šta projekat znači, šta konkretno želite time da postignete.

„Jedan od razvojnih ciljeva naše obrazovne ustanove bio je razvoj evropske dimenzije i onda je potpuno logično bilo da konkurišemo za Erazmus+. Ovaj program vidimo kao mogućnost da dugoročno radimo na tome. Indikator kvaliteta rada obrazovnih ustanova jeste učešće u evropskim projektima i razvoj evropske dimenzije i to je bila strateška želja da idemo u tom pravcu“ navodi Svetlana Aleksić.

Važne poruke svima koji planiraju da konkurišu je da razrade svoju ideju, pripreme se i napišu projekat na vreme, a jako bitno je i da budu koncizni prilikom pisanja aplikacije. Tokom same realizacije projekata važno je napraviti dobar i precizan plan svih pojedinačnih aktivnosti, a jako važno je voditi i evidenciju, beleške o svim koracima, kako biste imali u svakom trenutku dobar pregled šta se dešava.

***

Ovaj događaj je još jedna u nizu edukativnih i praktičnih radionica koje EU info kutak u Nišu organizuje u okviru serijala „Pitaj me bilo šta o EU podršci“. Radionica posvećena programu Erazmus + organizovana je u partnerstvu sa Fondacijom Tempus.


Izvor: https://europa.rs



U poslednje vreme kao da je sve teže doći do kupaca i klijenata. Internet je naravno i dalje tu, ali advertisting je skup, organski reach na društvenim mrežama je sveden na minimum, virali skoro da ne postoje, SEO optimizacija je postala nesigurna, a content marketing sve komplikovaniji.

Ali, jedna alatka je i dalje tu a često je zanemarerna iako sasvim nepravedno. Mislimo na Email marketing koji je doživeo dramatične promene poslednjih godina. Mnogi će i dalje kada čuju “email marketing” pomisliti “spam”, ali to je zato što razmišljaju pogrešno. Ukoliko se strategija komunikacija sa klijentima i kupcima postavi ispravno, svi će imati koristi. Potrošači će dobiti korisne informacije koje će ceniti, a vi ćete pridobiti njihovo poverenje i uspostaviti još jedan kanal za komunikaciju. Koji može da bude i mnogo povoljniji od drugih advertisting alata.

Ipak, i pored mnogo podataka, lako dostupnih statistika o efikasnosti određenih tipova poruka i praksi, mnogi i dalje koriste email taktike koje više jednostavno ne donose benefite.

Evo ih 5 stvari koje ne trebalo da koristite u vašim mailovima:

Neuspešna taktika 1: Provokativni naslovi poruka (subject)

Provokativni naslovi poruka (subject) podsećaju na vesti iz tabloida. Vrlo često će dovesti do razočaranja, pošto se u poruci neće naći to što ste implicirali u subjectu. Ta taktika je loša pošto je poverenje ključno kod postavljanja odnosa koji želite uz pomoć email marketnga.

Clickbait naslovi definitivno nisu put ka poverenju. Recimo: “Nećete verovati šta piše u ovoj poruci.”

Pretplatnici, koji su se prijavili da primaju vaše poruke će radije videti realističan naslov koji opisuje poruku, kako bi sami mogli da odluče da li žele da ga otvore i pročitaju.

Dobra taktika: Koristite autentične i iskrene naslove poruka.

Neuspešna taktika 2: Masovno slanje istog maila

Masovno slanje istog maila može da se pokaže kao loša taktika. Recimo ako svima poručite da je vreme užasno, a neki od vaših pretplatnika živi u gradu gde i nije baš tako užasno, poprilično ste promašili poentu.

Slanje iste poruke svima je loše, baš kao i sve prakse koje će mailove učiniti bezličnim.

Zato je važno da segmentirate lokacije, kako ne biste slali irelevantne poruke.

Naravno, targetovani mailovi stvaraju veći povrat u odnosu na tradicionalne masovne poruke.

Dobra taktika: segmentirajte poruke, kako bi content bio relevantan.

Neuspešna taktika 3: Paradoks izbora

Već smo pisali o Paradoksu izbora (link to domino article about choice paradox – hope that is ok for you?). Njega je otkrio poznati psiholog Barry Schwartz, koji je 2004. ukazao da previše izbora nije uvek dobro.

Tako je i kod slanja mailova. Ukoliko u poruci postoji samo jedan CTA (click to action) čitaoci će tačno znati šta je potrebno da rade, što može da dovede do povećane prodaje.

Ukoliko im ponudite previše izbora, povećavate i šansu da na kraju ne urade – ništa.

Dobra taktika: Dajte kupcima samo jedan izbor.

Neuspešna taktika 4: Zapovedni način

Probajte da izbegnete zapovedni način govora.

Da, naravno da želite da ljudi kliknu, posete ili skinu vaš sadržaj. Ali problem je što niko ne voli da mu se naređuje.

Zato CTA predstavite kao priliku, ističući prednosti. Recimo: “Započni učenje”, “Saznaj više o…”

Dobra taktika: Istaknite prilike a ne naredbe.

Neuspešna taktika 5: Hyperlink


CTA bi trebaloda bude slika, a ne tekst sa linkom. Stvar je u tome da ljudi ne čitaju emailove kao što čitaju knjige. Email se često brzo skenira pogledom, pa ljudi prelaze tražeći nešto što će im privući pažnju i to obično dok telefoniraju ili rade nešto drugo istovremeno.

Dakle, CTA treba da bude taster koji će biti lak za uočavanje i dovoljno atraktivan da na njega neko klikne.

CTA taster može da poveća CTR za 28 posto u poređenju sa običnim tekstoma sa linkom.

Dobra taktika: Koristite slike za CTA.



Izvor: https://content.myemma.com




And I love you so,
The people ask me how,
How I've lived till now
I tell them I don't know

I guess they understand
How lonely life has been
But life began again
The day you took my hand

And yes I know how lonely life can be
Shadows follow me
The night won't set me free
But I don't let the evening get me down
Now that you're around me

And you love me too
Your thoughts are just for me
You set my spirit free
I'm happy that you do

The book of life is brief
Once the page is read
All but love is dead
This is my believe


Iako su vakcine i lekovi uspeli da se za neke bolesti pokažu kao adekvatni "protivotrovi", neki virusi, poput skorašnje epidemije ebole u Africi, dokaz su da smo daleko od konačne pobede nad ovim neprijateljem


Predstavljamo vam devet najsmrtonosnijih virusa, a lista je nastala bazirana na procentu smrtnih slučaja kod obolelih osoba, broju ljudi koji su do sada umrli od posledica zaraze, kao i to da li dotični virusi predstavljaju rastuću pretnju.


1. Marburg virus
Naučnici su ovaj virus otkrili 1967. godine nakon manje epidemije koja je primećena kod laboratorijskih radnika u Nemačkoj. Prenosioci su bili, kako se ispostavilo, zaraženi majmuni iz Ugande. Sličan Eboli, Marburg virus izaziva visoke temperature i krvarenja koja rezultiraju šokom, otkazivanjem rada organa i smrću. Tokom epidemije koja je zahvatila državu Kongo, 2000. godine, 80 procenata zabeleženih zaraženih slučaja je imalo smrtni ishod.


2. Ebola
Prva zabeležena epidemija ovog virusa zahvatila je Sudan i Kongo 1976. godine. Prenosi se preko krvi, drugih telesnih fluida ili putem zaraženog tkiva ljudi ili životinja. Određene vrste ovog virusa mogu biti ekstremno fatalne, te je tako u zaraženom Sudanu stopa smrtnosti dosegla 71%, dok je trenutna epidemija u Africi najveća u istoriji, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije.  


3. Besnilo
Iako su vakcine, koje su u primeni još od dvadesetih godina prošlog veka, drastično smanjile pojavu ove bolesti, ona i dalje predstavlja veoma ozbiljnu pretnju u Indiji i određenim delovima Afrike. Ova bolest napada nervni sistem i mozak, i po simptomima je jedna od najopakijih bolesti na svetu. Srećom, vakcine i antibiotici uspešno leče obolele, međutim, procenat smrtnosti u slučaju ne primanja terapije je 100 procenata. 


4. HIV
U modernom svetu, titulu najsmtronosnijeg virusa mogao bi da ponese HIV. Nešto više od 36 miliona ljudi umrlo je od ovog virusa od prvog otkrivanja ove bolesti tokom 1980-ih godina prošlog veka. Jaki lekovi omogućuju obolelima da produže svoj životni vek, ali ova bolest i dalje suvereno vlada u zemljama sa niskim ličnim dohotkom u kojima se i nalazi skoro 95 procenata obolelih. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 1 od 20 odraslih osoba Subsaharske Afrike pozitivna je na HIV.

Iako su vakcine i lekovi uspeli da se za neke bolesti pokažu kao adekvatni "protivotrovi", neki virusi, poput skorašnje epidemije ebole u Africi, dokaz su da smo daleko od konačne pobede nad ovim neprijateljem


5. Velike boginje
Posle hiljada godina borbe protiv velikih boginja, 1980. Svetska zdravstvena organizacija proglasila je svet slobodnim od ove bolesti. Zaraza koja je ubijala jednog u tri obolela ostavljala je preživele sa dubokim, trajnim ožiljcima, slepe, ili sa nekim drugim teškim posledicama. Stopa smrtnosti bila je veća u zemljama van Evrope, čija je populacija imala slabiji kontakt sa bolestima dok ih naseljenici nisu doneli sa sobom. Veruje se da je skoro 90 procenata domorodačkog stanovništva Amerike umrlo od ove bolesti. Samo u 20. veku, velike boginje ubile su više od 300 miliona ljudi. 


6. Hantavirus
Ovaj virus je prvi put primećen u Sjedinjenim Američkim Državama 1993. godine, kada je mladi Navaho par preminuo samo par dana nakon prvih sindroma ove bolesti. Nekoliko meseci kasnije, naučnici su uspeli da izoluju virus iz krvi jelena koga su našli u blizini kuća obolele porodice. Do danas, preko 600 osoba je obolelo ovim virusom, a od toga je 36 procenata slučajeva imalo smrtni ishod. 


7. Influenza (Virus gripa)
Tokom sezone gripa, skoro 500,000 ljudi širom sveta umre od ove bolesti. S vremena na vreme, kada se pojavi nova vrsta gripa, moguća je pandemijska razmera ove bolesti - sa neverovatno visokom stopom smrtnosti. Najsmrtonosniji grip u ljudskoj istoriji, poznatiji pod nazivom Španska groznica, izbio je 1918. i zarazio je 40 procenata svetske populacije - usmrtivši preko 50 miliona ljudi. 


8. Denga groznica
Ovaj virus prvi put se pojavio 1950-ih na Filipinima i Tajlandu i od tada se proširio kroz tropski i suptropski pojas. Od ove bolesti oboli od 50 do 100 miliona ljudi godišnje, prema istraživanjima Svetske zdravstvene organizacije, ali je nivo smrtnosti manji u odnosu na druge bolesti - oko 2,5%. Najčešći prenosilac ovog virusas su komarci, pa se tako, zbog sve većeg zagrevanja i menjanja klime, predviđa rapidni razvoj i širenje ove bolesti. Ako se ne leči, ova bolest može dovesti do posledica sličnih Eboli, te se smrtnost može računati i do 20 procenata. 


9. Rotavirus
U moderno doba dve vakcine sposobne su u zaustavljanju ovog virusa, koji najčešće napada novorođenčad i mlađu decu. Ovaj virus se širi velikom brzinom, a manifestuje se gastrointestinalnim problemima. Poput ostalih bolesti, i ova je smrtonosna u nerazvijenim delovima sveta - 430,000 dece mlađih od 5 godina umrlo je od infekcija rotavirusom tokom 2008. godine. 


Izvor:http://www.nationalgeographic.rs


Kako bolje očistiti prašinu sa bloga, ako ne nekom kompozicijom za usisivač? 😉

Verovali ili ne, ovakva kompozicija zaista postoji. Zove se „Velika, velika uvertira“ (A Grand, Grand Overture), napisao ju je engleski kompozitor Malkolm Arnold (Sir Malcolm Henry Arnold), a u glavnoj ulozi pojavljuju se tri usisivača, mašina za poliranje poda i 4 puške! 🙂

Ovu komičnu kompoziciju Arnold je napisao za prvi Hofnung muzički festival, koji je bio održan 1956. godine u Londonu. Organizator festivala, Žerar Hofnung (Gerard Hoffnung – ako sam omašila izgovor, molim da mi neko ukaže na to 🙂 ), insistirao je da se na festivalu izvode isključivo komične klasične kompozicije, tako da su mnogi poznati kompozitori napisali dela posebno za ovu priliku.


Prvi Hofner festival u Londonu je bio najavljen kao „Ludi koncert“ (Crazy Concert), a sve karte (ukupno 3000!) bile su rasprodate već dva sata po otvaranju blagajni.

Ovaj festival se, na žalost, održao još samo dva puta – 1958. i 1961. godine. Da je opstao, rado bih otišla na sledeći 🙂



Izvor: http://www.zanimljivamuzika.com

Contact Form

Name

Email *

Message *

© Copyright 2014 | "EVROPA NA DLANU" | Informacione uslužne delatnosti |. Theme images by sndr. Powered by Blogger.
Javascript DisablePlease Enable Javascript To See All Widget