Latest Post

Možete li da pretpostavite kako bi vaš dan izgledao kada biste ga proživeli u koži onih čija su imena i dela obeležila dosadašnju istoriju? 


Dan bi vam počeo ranim buđenjem u sobi bez roletni ili zavesa, nakon čega biste golišavi sedeli čitav sat sa šoljom jake kafe u rukama ili uz opijum i pecivo. Potom biste se posvetili čitanju, pisanju, slikanju, vajanju ili nečemu drugom po čemu ste poznati. Potom biste se poslužili martinijem u vreme ručka, nakon čega bi usledila duga šetnja i rad od tri sata. Ernest Hemingvej i Marsel Prust imali su običaj da veoma rano ustaju. Betoven je ispijao desetine šoljica kafe dnevno, a Bendžamin Frenklin je voleo da stoji ispred otvorenog prozora. Ser Vindon Sodon Pričet je bukvalno ručao martini. Franc Kafka se žalio na rutinski posao i nije imao vremena kao Gistav Flober da uživa u dugom kupanju i sve svoje vreme posveti pisanju i amfitaminima kao Vistan Hju Oden. 

Sve analize života i dnevnih rituala velikih mislilaca, ili kreativnih ljudi pokazuju da ne postoje pravila, da je svaki imao svoj način rada, ali ni da se ne može osporiti da je većina imala po neku ekscentričnu naviku ili običaj.

Frojdu je žena svako jutro stavljala pastu za zube na četkicu, kako veliki psihijatar ne bi gubio vreme. Kompozirot Čajkovski je svakog dana šetao tačno dva sata, ni minut više, ni minut manje. Ako bi slučajno prešao planirano vreme, bio je siguran da ga čeka neka nesreća.

Imanuel Kant je svakog dana tačno u 15:30 časova odlazio u šetnju. Gistav Flober je ustajao tačno u 10 časova i potom nije ni doručkovao, niti šetao. Imao je naviku da lupa o tavanicu da bi pozvao majku sa kojom bi potom ćaskao. Patriša Hajsmit je svakog dana jela slaninu i pržena jaja, a imala je neobičan hobi - sakupljala je puževe.

Veliki filozof Kjerkegor je kafom polivao punu šolju šećera, dok su Onore de Balzak i Betoven dnevno pili dosta šoljica crnog napitka. Vilijam Samerset Mom je prilikom pisanja morao ispred sebe da vidi samo beo zid, jer drugačije nije mogao da se koncentirše. Sa druge strane, kompozitor Morton Feldman je komponovao gde god da se nađe i nije mu bio neophodan radni prostor.

Džejn Ostin je pisala u dnevnoj sobi pored majke koja je uglavnom šila. Kada bi se našla u gužvi, pisala bi na salvetama i otcepljenim papirima koji su se lako mogli sakriti. Agata Kristi se žalila na problem sa novinarima koji su insistirali da je fotografišu za radnim stolom, pošto ga nije ni imala.

Silvija Plat je tek nakon razvoda našla rešenje za svoj rad, tako što je pila sedative kako bi zaspala i budila se u 5 ujutru da bi pisala dok se njeno dvoje dece ne probudi, što je bio njen najproduktivniji period. Ingmar Bergman nije pio lekove, niti alkohol, ali je bio veoma disciplinovan u svojim dnevnim ritualima. Svaki dan je za ručak jeo isto - kiselo mleko i džem od jagoda sa kukuruznim pahuljicama.

Kao najčudniju od svih navika, izdvaja se ona, nemačkog pesnika, filozofa i dramaturga Fridriha Šilera koji je mogao dobro da piše samo ako se oko njega širio miris trulih jabuka.


Izvor: http://www.nationalgeographic.rs

Učenje vokabulara je veoma važan deo učenja jezika. Što više reči znate, biće vam lakše da razumete sadržaje koje čitate ili slušate i preciznije ćete izražavati svoje misli u pisanoj ili usmenoj formi. I te činjenice ste već odavno svesni, ali vam učenje novih reči i dalje predstavlja određeni problem? Da pogledamo zajedno. 


Svaki dan možemo da čujemo mnogo novih reči na engleskom jeziku. Dovoljno je odgledati samo jedan film i pri tome naići na veliki broj nepoznatih reči, a bar filmove većina nas gleda često, zar ne? 

Kako nije moguće naučiti sve reči na koje naiđemo u svakodnevnim aktivnostima, potrudite se da zapamtite one koje su vezane za vaše studije, ili one na koje iz nekog razloga češće nailazite, ili prosto one reči i fraze koje vam se iz nekog razloga dopadaju i želite da postanu deo vašeg vokabulara. Tada možda neki naročiti trud i nije potreban. Kada nešto volimo, nije nam teško da to i upamtimo. 

Kada već lako odabirate reči koje su vam potrebne od onih koje vam nisu toliko nužne ni zanimljive, potrebno je da postanete vešti u pamćenju tih reči. Naravno da nije dovoljno samo zapisati reč i njen prevod u svesci. Na taj način reč će veoma teško postati deo vašeg svakodnevnog izražavanja. Potrebno je stalno biti u kontaktu sa rečima koje želimo da naučimo. Pri tome se svakako ne misli na iščitavanje beskrajno dugačkih nizova reči. Potrebno je igrati se i učenje učiniti zanimljivijim.

Volite li igru asocijacija? To je možda najefikasniji način pamćenja novih reči, a evo i zašto. Kada kažemo da nas nešto asocira na nešto drugo to znači da nove sadržaje, u konkretnom slučaju nove reči, na neki način, po nekoj zajedničkoj karakteristici, povezujemo sa već utvrđenim sadržajima, sa rečima koje su nam dobro poznate, koje redovno koristimo bez teškoća, tj. koje su postale odlika našeg svakodnevnog izražavanja. Što je asocijacija direktnija, što je veza između novog i utvrđenog sadržaja jača, time su neuporedivo veći izgledi da će nova reč postati za kratko vreme ona koju sa lakoćom redovno koristite. Pa, na primer, ako volite da plešete „obraz uz obraz“, tada vam izraz „dance cheek to cheek“ neće pasti teško, zar ne? I eto kako lako može da se nauči reč cheek. Potrebno je znati šta volimo i odmah praviti asocijacije, to jest,  pronalaziti još reči koje ćemo voleti i praviti nepreglednu plejlistu reči i izraza po sopstvenom izboru. 

Tako je, reči i izraza. Bitno je da reči ne učimo izolovane od drugih reči sa kojima se one često upotrebljavaju. Ako naučite da to apologise na engleskom znači izviniti se, to je jedno. A sada,  zamislite sledeću situaciju.

Dogovorili ste se da se nađete sa drugom i on, možda po običaju, kasni. Pojavljuje se posle par minuta zakašnjenja i izvinjava vam se. Šta je on uradio? He apologised for being late. Time ne samo da ste naučili savršenu konstrukciju koju ćete kasnije lako prepoznavati pri slušanju i čitanju, već ćete biti u mogućnosti da po ugledu na nju pravite nove rečenice. Tu se reč nalazi u svom prirodnom okruženju, u konstrukciji u kojoj se i najčešće upotrebljava.  Tada možete da nastavite da se igrate: He apologised for not coming on time. He apologised for keeping me wait. Ako je reč o nekome ko redovno kasni, umesto da kažete bezlično he, u rečenicu stavite njegovo ime i time povećavate šanse da upamtite tu konstrukciju. Ako ga nema duže vreme, pređite na prideve koji bi ga dobro opisali, pa kažete: “Milan is irresponsible, unreliable and self-centred.“ Ako pak to čekanje potraje predlažem da, uprkos činjenici da ono predstavlja odličnu priliku da utvrdite i zauvek zapamtite određeni vokabular, prestanete sa čekanjem i krenete kući. Pa na putu do kuće nađite još par sočnih prideva koje biste upotrebili za opis dotične osobe. Pamćenje tih reč  je zagarantovano.

Reči su materijalizacija naših misli i osećanja. Zato nemojte učiti reči a da nemate nikakvu asocijaciju, ništa na šta vas ta reč podseća, niti bilo kakvu emociju kada upotrebite tu reč. Tada se ona neće „zalepiti“ za vas i otići će kako je i došla-neprimetno, ne ostavivši traga.

Evo još jednog dokaza u prilog pomenutom. Pesme su obično prepune emocija i snažnih asocijacija na nekoga. Nije li velika verovatnoća da ćete zapamtiti reči pesme koja vas podseća na dragu vam osobu, ili na neku situaciju koju nećete zaboraviti? I sami znate da je tako, svi smo to iskusili od najranijih tinejdžerskih dana.

Zato ne dozvolite da reči samuju i tamnuju na stranicama zaboravljenih svezaka. Udahnite im život i one će bez imalo muke živeti u vama.


Izvor: http://www.stranijezici.com

Verovatno znate veliki broj ljudi koji nose brojanicu. Verovatno i vi imate brojanicu, a da li znate kako je treba pravilno "koristiti" i šta raditi sa njom ako pukne?


Brojanica se kupuje iz verskih razloga, a toliko je rasprostanjena da je poprimila obeležje modnog detalja.

"Ključna poenta brojanice je da se čovek uz pomoć nje bolje fokusira na molitvu koju treba ponavljati. Molitva se izgovara kako bi se došlo do pročišćenja duše i uzvišenja", objašnjava za "Ženu" đakon Savo Milin.

Dodaje da svaka brojanica ima 33 čvorića, dok je ona koju nose sveštena lica sastavljena od njih 100.

"Molitva se govori i prelazi se od čvora do čvora kako bi se razvila koncentracija, samodiciplina i kako bi na kraju došlo do bogoviđenja. Biraju se različite molitve, a trebalo bi ovu izgovarati: "Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj mene grešnog", dodaje đakon.

Svaki drugačiji način nošenja brojanice odudara od njene svrhe. A kako se najčešće nosi svakodnevno, neretko se dešava da pukne.

Postoji verovanje da je nikako ne treba baciti jer je bacanje osveštenih stvari (brojanice koje se kupuju u crkvi jesu osveštene) već da je treba spaliti. To je, međutim, pogrešno.

"Kako je brojanica nešto što dolazi iz crkve, kada se pokida, treba je odneti u crkvi ili u manastir i tu je i ostaviti", kaže nam protojerej-stavrofor Bojislav Petrović, paroh 10. šabački.

Jasno je da je najbolje i kupiti je u crkvi iako se prodaje na najrazličitijim mestima. I nije jedina koja se od crkevnih stavri udaljila od svoje namene.

"Pojedini ljudi nose ogrlice sa krstom i onda krst stave preko odeće kako bi se video. To je dozvoljeno samo visokim sveštenim licama", napominje đakon Milin.

Ako još niste nabavili svoju brojanicu ili je imate, ali vam više služi kao nakit nego za molitvu, možda bi trebalo da još jednom razmislite o tome zbog čega je ona izvorno napravljena i da tu svrhu treba poštovati.


Izvor: Žena blic

Postoji stereotip prema kojem su ljudi sa visokim koeficijentom inteligencije bukvalno super ljudi koji mogu da se perfektno nose sa bilo kojom situacijom. Ali, na kraju dana svi smo mi ljudi i svi imamo probleme, nezavisno od toga koliko smo inteligentni.


Ako imate visok koeficijent inteligencije, često se možete osećati usamljeno zbog nedostatka razumevanja od strane vaših bližnjih.


Evo koji su najčešći problemi ljudi sa visokim koeficijentom inteligencije:

1. Mrzite šuplje priče

Za vas je pravi izazov kada ste primorani da učestvujete u ispraznim razgovorima o običnim, svakodnevnim stvarima. Ovi razgovori čine da se osećate kao da se vrtite u krugu društveno prihvatljivih fraza koje vas guše. Sve što biste vi želeli, to je da razgovarate sa nekom osobom sličnom vama, o temama koje su za vas važne, i da razmenite ideje.  


2. Više razmišljate nego što govorite

Vaš mozak traži sve moguće odgovore ili rešenja za probleme, i zato vama treba više vremena nego prosečno inteligentnim osobama da iznesete svoje mišljenje ili da donesete zaključak. U suštini, ako niste sigurni u svoje mišljenje, radije ćete ćutati. Vaš problem leži u tome što ljudi oko vas ne razumeju način na koji funkcioniše vaš mozak i zato vas doživljavaju kao introvertnu osobu koja je nezainteresovana, hladna i slično.


3. Veoma brzo vam dosadi svako radno mesto

Vaš mozak ima potrebu za stalnim izazovima u novim, boljim idejama i projektima. Kada jednom naučite da radite neki posao i vidite da više nemate šta novo da naučite na tom radnom mestu, posao vam odmah postaje dosadan, pa čak i nepodnošljiv.


4. Ponekad se blokirate

Teško je provoditi mnogo vremena u razmišljanju kada živimo u svetu koji je orjentisan ka grabljenju i trčanju ka cilju. Dok ste vi puni ideja, ponekad vam nedostaje impuls za akciju. Nažalost, ljudi to često mešaju sa mrzovoljnošću, što čini da se osećate potcenjeno.


5. Ljudi vas doživljavaju kao društveno neprilagođene

Kada mrzite šuplje priče, ne inspirišu vas obične i svakodnevne stvari, ne govorite mnogo pre nego što dobro razmislite, tada se ne uklapate u društvo velikog broja ljudi. Najčešće vas opisuju kao čudake.


6. Teško se zaljubljujete

Definitivno niste od onih koji mogu da pronađu ljubav na svakom koraku. Vaša očekivanja u ljubavi mnogo su veća od onih koje imaju obični ljudi. Vi ste mnogo oprezni, analitički nastrojeni i nezavisni, pa zbog ovih osobina možda izgleda da ste hladni. Plus, ljudi sa visokim koeficijentom inteligencije nisu baš spontani, što može da učini da ljudi izgube interesovanje za vas.  



Izvor: stil.kurir.rs


Da li razmišljate o pravopisu kada pišete prazničnu čestitku?

Neću priču širiti niti po ko zna koji put ponavljati koliko je pravopis važan i zašto je važan, samo ću vas podsetiti na nekoliko pravila.


Nazivi praznika pišu se velikim početnim slovom, a ako je naziv praznika višečlan – velikim slovom piše se samo prva reč (osim ako je u sastavu naziva praznika vlastito ime). Tako se aktuelni praznici pišu – Nova godina, odnosno Božić.

Ispravno je napisati: Srećna Nova godina! Srećan Božić! Međutim, ako nekome poželite srećnu određenu godinu, to se onda više ne odnosi na sam praznik, već na predstojeću (danas već tekuću) godinu, te je ispravno napisati: Srećna nova 2016. godina! Takođe je ipravno napisati: Srećni novogodišnji i božićni praznici! Naime, pridevi novogodišnji i božićni pišu se malim početnim slovom.

Neretko mi je bilo upućivano pitanje da li ispravnije srećan ili sretan. Norma standardnog srpskog jezika prihvata obe varijante ovog prideva, ali daje prednost obliku srećan. Ovo pravilo izrečeno je u Pravopisu srpkoga jezika (Matica srpska, Novi Sad, 2010. godina) na strani 39; t. 23a: „Razjednačavanjem grupe ćn u srećni, srećno, srećnik, srećnica dobijeni su oblici sretni, sretno i sl. a promena je prenesena i u sretan. Mada norma priznaje dubletizam srećan i sretan – prednost treba davati oblicima sa ć.“


Sample Page

Uzdravlje

Srećna Nova Godina
Uzdravlje!



 Izvor: ucionicasrpskog.wordpress.com

Contact form

Name

Email *

Message *

© Copyright 2014 | "EVROPA NA DLANU" | Informacione uslužne delatnosti |. Theme images by sndr. Powered by Blogger.
Javascript DisablePlease Enable Javascript To See All Widget