Latest Post

Upis u srednju školu može biti veoma stresan period, kako za osmake, tako i za njihove roditelje. Zbog toga bi trebalo da se dobro spremite za ovaj period kako bi prošao što prijatnije ali i što uspešnije. 


Priprema za polaganje male mature od osmaka zahteva pripremu se za testove iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, matematike i za kombinovani test na kojem će se naći pitanja iz istorije, biologije, fizike, hemije i geografije.

Ali pored gradiva, potrebno je pripremiti se i psihički. Budućim srednjoškolcima potrebna je podrška i pomoć odraslih – roditelja i nastavnika, kako bi se na najbolji mogući način pripremili za ono što ih čeka pre upisa, ali i nakon upisa.

Stres i trema koji se javljaju sve intenzivnije kako se bliži datum polaganja male mature mogu se ublažiti razgovorom, savetima, a dobra organizacija je neophodna kako bi jedan osmak uspeo da pokaže svoj maksimum na završnom ispitu, jer je to način da sebi obezbedi mogućnost izbora kada je srednje škola u pitanju.

Kako preživeti upis u srednju školu?vodic-knjiga

Vodič za roditelje čija se deca pripremaju za upis u srednju školu sadrži savete koji mogu pomoći i roditeljima i deci da savladaju stres i sve poteškoće koje su odlika ovog perioda.

Nakon završene osnovne škole, prvi korak ka odrastanju je odluka o tome koju srednju školu upisati. Međutim, to nije tako jednostavno. U tom trenutku veoma je bitno doneti dobru odluku, koja bi trebalo da bude u skladu sa interesovanjima, ali i u skladu sa onim što se nudi na teritoriji na kojoj bi se školovao budući srednjoškolac. Pored toga, bitno je odabrati srednju školu i u odnosu na ono što bi sadašnji osmak studirao nakon srednje škole.

Važno je da pomognete svom detetu da shvati da će sve biti u redu, da od Vas ima podršku i da Vama mogu da se obrate za pomoć bilo kog tipa.

Ono što najviše plaši ljude jeste – nepoznato. Priručnik za roditelje je tu da Vas upozna sa svim što je potrebno kako biste prevazišli strah i zajedno sa svojim detetom prebrodili sve izazove koji se nalaze pred vama prilikom pripreme i upisa u srednju školu.


Izvor: http://edukacija.rs

Manastir Grgeteg smešten je na mirnim obroncima Fruške gore, ušuškan u zagrljaj ove planine, kako jedno ovakvo kulturno blago i zaslužuje.


Naime, manastir Grgeteg je od Iriga udaljen svega 9 kilometara, od Novog Sada tridesetak, dok je od Beograda udaljen 72 kilometra, a do njega se pristiže lokalnim putem R130, od Iriga ka Grgetegu.

Prema legendi, ovu baroknu građevinu je osnovao despot Vuk Grgurević, poznatiji kao Zmaj Ognjeni Vuk, kako bi u manastir Grgeteg smestio svog slepog oca Grgura Brankovića, kasnije hilandarskog monaha Germana.


Veruje se da je manastir podignut izmežu 1459. i 1521. godine, negde nakon pada Despotovine, a neposredno pre no što su Turci osvojili Srem. Ipak, tačna godina ostaće misterija.

Tokom svoje istorije manastir Grgeteg je vrlo često bio pribežište za kaluđere koji su pod naletom Turaka bežali iz Srbije.


Tako je manastir Grgeteg 1739. godine primio bratstvo manastira Slanci. U ovaj manastir su takođe sklanjane i vredne relikvije pa su iste godine iz pridvorne kapele beogradske mitropolije u Grgeteg  prenete i njihove prestone ikone. Manastir nije uspevao da ostane netaknut tokom vekova.

Za vreme tursko – austrijskog rata 1683-1699. godine, manastir su zapalili Turci 1688. godine, posle čega biva napušten. 


Kada je 1691. godine odlukom austrijskog cara Lepoloda, poklonjen Isaiji Đakoviću, počinje njegova obnova. Manastir se ponovo naseljava i obnavlja crkva i konaci. Crkva koju je sagradio Isaija Đaković bila je od kamena, sa dva kubeta.Pod je bio popločan opekama,a zidovi okrečeni.

Zna se da je postojao ikonostas, koji nije sačuvan i ne zna se kako je izgledao. U nekim spisima se pominju ikone tog prvog ikonostasa kao “proste molerie”, što dovodi do zaključka da su bile jednostavne i male umetničke vrednosti. 1744. godine Jakov Orfelin izrađuje nov ikonostas koji je na sebi imao 85 ikona, a danas su od njega ostale samo 2 ikone i to prestone ikone sv. Nikole i sv. Jovana (rađene na drvetu).


Pretpostavlja se da je očuvanje ovog ikonostasa bilo nemoguće zbog toga što je bio rađena na zidanoj podlozi. 

Za današji izgled manastira Grgeteg zaslužan je arhimandrit  Ilarion Ruvarac, poznati istoričar, koji je započeo restauraciju manastira 1899. godine.

Tada je urađen i treći ikonostas od osnivanja crkve, koji je sa umetničke strane i najvredniji, jer ga je živopisao akademski slikar Uroš Predić. Živopisanje je trajalo 2 godine od 1902-1904. godine. Na ovom ikonostasu se nalazi 21 ikona.


Stare sačuvane drvene prestone ikone koje su do tada bile u nivoucarskih dveri, Predić je nasuprot dotadašnjem običaju postavio iznad carskih dveri. Pored toga Predić je oslikao samo dva najvažnija događaja  Rođenje i Vaskrsenje Hristovo. Unutrašnjost crkve nije živopisana, ali je kompletna unutrašnjost crkve ukrašena mnogobrojnim floralnim ukrasima. Ikonostas je sagrađen odkombinacije mermera, gipsa i kovanog gvožđa, tako da je drvo veoma malo zastupljeno ( carske i sporedne dveri).

U središtu ikonostasa nalazi se velika ikona na kojoj je prikazana Tajna večera sa Isusom u sredini čiji lik apsolutno dominira. Prestonih ikona ima ukupno 4 (sv. Nikola, Bogorodica, Isus, Jovan Krstitelj) i one se nalaze u drugoj zoni (u prvoj nema ikona – izuzev na carskim dverima).

U gornjoj zoni nalazi se velika ikona Svetog Trojstva, a sa strane Hristovo vaskrsenje i Hristovo rođenje. Na vrhu ikonostasa je veliki krst sa raspećem, a oko njega su dve manje ikone.  Manastir Grgeteg nije imao mnogo dragocenosti, ali je njihova vrednost bila veoma velika.

Pred II svetski rat u njemu se nalazio epitrahilj kojeg je radila Jelena Crnojević (1533. godine) od crvene svile. On se danas nalazi umuzeju Pravoslavne crkve u Beogradu. Vez na njemu je goblenski rad rađen više svilom nego metalnom žicom (kod ostalih epitrahilja na Fruškoj gori je obratno).

Na epitrahilju su izvezeni Deisis i apostoli. Čini se da je vezilja pokušala da upotrebom raznih boja imitira boje zografa na ikoni. Obnova crkve je urađena po projektima zagrebačkog arhitekte Hermana Bolea. Svečano osvećenje manastira je obavljeno 10. juna 1901. godine.

Na osvećenju su prisustvovala velika imena tog vremena mitropolit Georgije Branković , Antonije Hadzić, pesnik Laza Kostić, bački episkop Mitrofan (Šević, 1900-18 ), nastojatelji svih fruškogorskih manastira i mnogi drugi. Arhimandrit Ilarion Ruvaracnakon ovog svečanog osvećenja nije još dugo živeo i umire 1905. godine.

Njegov grob (sa skromnim spomenikom) danas se nalazi na brežuljku iznad manastira.  Tokom II svetskog rada ovaj manastir je doživeo velika i teška oštećenja.

Najveću štetu pretrpeo je zvonik koji je srušen do temelja. Zbog toga je novi otvoreni zvonik postavljen pod starim borovima, koji je bio u funkciji sve do 2002. godine, kada je obnovljen stari. 

Obnova manastira počela je 1953.godine. Manastir se obnavlja postepeno pa su tako 1988. godine izvršeni konzervatorsko-restauratorski radovi. Obnovom manastirskog hrama, započetom 1987, crkva je građevinski sanirana, a dekoracija u njoj rekonstruisana.  Tokom 1994. su obnovljeni i manastirski konaci.

Danas, nakon više od 500 godina, Grgeteg i dalje odoleva zubu vremena, stasit, blistav i ponosan. Svojom lepotom oduzima dah, a svojom bogatom istorijom pomuti um mnogobrojnim turistima i posetiocima.

Ipak, njegova namena se za pola milenijuma nije promenila: tu je da pruži utočište i mir svakome kome je ono potrebno. 


Izvor: http://sremskevesti.rs

Svako od nas s vremena na vreme postavi sebi neki novi cilj, koji, međutim, ne uspe da ostvari. U takvim situacijama obično se tešimo da nije bio pravi trenutak, da ćemo to uraditi sledeće nedelje, sledećeg meseca, sledeće godine...


U početku smo možda biti puni elana, ali pošto smo uložili malo napora, skloni smo da mislimo da smo dovoljno uradili i da je vreme da usporimo.

Zbog čega se uvek završi ovako? Odgovor je relativno očigledan: zato što nastojimo da postignemo previše za prekratko vreme; zato što nam se smučila obaveza koju smo sebi natovarili na vrat; zato što je teško promeniti navike i pokušati nešto novo.

U japanskoj kulturi postoji tehnika nazvana “Kaizen”, koja se zasniva na “principu jednog minuta”. Suština ove metode samousavršavanja jeste u ideji da svakoga dana u isto vreme treba raditi nešto jedan minut.

Jasno je da ovo nikome ne bi trebalo da bude teško, čak ni najlenjim osobama.

Bilo da nameravate da radite sklekove, ili da čitate knjigu na stranom jeziku, zadatak koji je pred vama nećete doživljavati kao nešto neprijatno što treba da otaljate, već će se on pretvoriti u aktivnost koja vam donosi radost i zadovoljstvo. Sitnim koracima ćete napredovati na putu samousavršavanja i ostvariti odlične rezultate.

Kada želite da postignete određeni cilj, veoma je važno da prevaziđete osećaj nepoverenja u sopstvene sposobnosti, osećaj krivice i bespomoćnosti. Ono što treba da iskusite da biste se pomerili s mrtve tačke jeste osećaj da ste pobedili i postigli uspeh. Podstaknuti takvim osećanjima, vremenom ćete početi da produžavate vreme koje trošite na ispunjavanje zadatka koji ste sebi zadali.

Tehnika “Kaizen” potiče iz Japana, a sastoji se iz dve reči “kai” (promena) i “zen” (mudrost). Izmislio ju je Masaki Imai, teoretičar ponašanja u organizaciji i savetnik za menadžment. On veruje da je ova filozofija podjednako uspešna u poslovnom svetu i u privatnom životu.



Tekst: M.A:
Izvor; brightside.me 

Šta znači STUDIRATI?‏


Studirati (glagol) - Nastojati da se neka stvar ispita, pomno ispitivati ili razmišljati; naročito: baviti se naukom, posvetiti se nauci, učiti, proučavati; biti slušalac univerziteta, više škole, visoke škole (radi proučavanja neke nauke). 
Studiranje je odlična opcija za budućnost i na nju treba gledati kao investiciju u sebe. Međutim, studiranje traži daleko više napora i učenja nego srednja škola. Pored toga, traži i samodisciplinu i samostalnost (posebno ako ćete studirati van svoga grada), kao i značajna finansijska sredstva!


​​

Bolonjski sitem studija


​Bolonjska deklaracija je potpisana 1999. godine od strane ministara nekoliko evropskih zemalja zaduženih za visoko obrazovanje. Potpisivanjem Bolonjske deklaracije otpočeo je Bolonjski proces koji ima za cilj kreiranje jedinstvenog evropskog sistema univerzitetske nastave i istraživanja do 2010. godine, uz istovremeno priznavanje i zadržavanje raznolikosti nacionalnih specifičnosti (kultura, jezik, tradicija, itd). Na taj način se teži stvaranju fleksibilnijeg i efikasnijeg sistema visokog obrazovanja Evrope, koji bi bio kompetitivan i na globalnom svetskom tržištu znanja.
Do danas, Bolonjsku deklaraciju potpisalo je preko 40 zemalja Evrope, među kojima je i Srbija. 
Suština bolonjskog sistema je u tome da studenti dobijaju poene za redovno pohađanje predavanja i vežbi, i stalno imaju kolokvijume ili druge oblike provere znanja, što ih tera da uče redovno. U našem slučaju bolonjski sistem podrazumeva i smanjenje količine gradiva što bi, uz redovno učenje, trebalo da znatno olakša studentima polaganje ispita.
Po bolonjskom sistemu, osnovne studije traju tri godine, posle toga postoje još dve godine master studija, i nakon toga doktorske studije koje traju 3 godine. Dakle, do doktorata ukupno osam godina studiranja. Titula Master može se donekle izjednačiti sa ranijim zvanjem "magistar", s tim što su poslednjim generacijama studenata koji su završili fakultet po starom sistemu, priznavali zvanje mastera, sa ili bez polaganja dodatnih diferencijalnih ispita.


STUDIRANJE U SRBIJI


STUDIRANJE U INOSTRANSTVU
              ​

    Autor: EVROPA NA DLANU

    Malo ko u Srbiji može da se pohvali da je našao posao odmah nakon završenog fakulteta. Štaviše, akademski građani u proseku čekaju oko tri godine na zaposlenje u struci. Apsolutni rekorderi u tome su stomatolozi, istoričari umetnosti, sociolozi i politikolozi koji na birou neretko provedu i po pet godina čekajući na posao. 


    Vlada L. (29) završio je u roku politikološki smer na FPN u Beogradu sa prosekom većim od devet. Tokom studija je, kaže, volontirao na više mesta, ali ni to mu nije pomoglo da nakon diplomiranja nađe posao.

    - Nema gde nisam tražio posao, ali kad bi čuli za šta sam se školovao, nisu čak hteli da me prime ni na niže pozicije u administraciji. Poruka poslodavca uvek je bila ista - ovoj zemlji nisu potrebni politikolozi - priča Vlada koji se tek nedavno zaposlio u arhivi jedne državne ustanove.

    Plata mu, kaže, jedva prelazi 35.000 dinara, ali bar više nije besposlen.

    - Upisao sam studije iz ljubavi, ali u ovoj zemlji ta diploma gubi smisao - ističe on.

    U još goroj situaciji su tek svršeni stomatolozi, poznati kao rekorderi po čekanju na posao. Oni na birou za zapošljavanje provedu u proseku pet i po godina. I pored toga, za upis na Stomatološki fakultet u Beogradu prošle godine prijavilo se duplo više kandidata nego što ima mesta.

    Odmah za stomatolozima idu istoričari umetnosti, a zatim i inženjer metalurgije, lekar opšte prakse, diplomirani menadžer.

    Koliko se tek menadžera školuje u Srbiji teško je izbrojati, s obzirom na to da skoro svaki privatni fakultet ima bar jedan smer tog profila. Ipak, nezvanično se procenjuje da ih samo u toku jedne godine diplomira 5.000. Na birou za zapošljavanje trenutno ih ima nekoliko hiljada.

    Što se brojnosti nezaposlenih na birou rada tiče, zanimljivo je da najviše ima pravnika i ekonomista. Ipak, oni se tu kratko zadržavaju, ali su uvek brojni, s obzirom na to da su kadar koji najviše školujemo.


    Sa kojim diplomama možete da se slikate:

    - Stomatolog
    - Istoričar umetnosti
    - Inženjer metalurgije
    - Politikolog
    - Lekar opšte prakse
    - Organizatori zaštite na radu
    - Profesor fizičke kulture
    - Sociolog
    - Diplomirani inženjer prerade i obrade drveta 


    Izvor: http://www.pressonline.rs/


    Contact Form

    Name

    Email *

    Message *

    © Copyright 2014 | "EVROPA NA DLANU" | Informacione uslužne delatnosti |. Theme images by sndr. Powered by Blogger.
    Javascript DisablePlease Enable Javascript To See All Widget