JOŠ MALO O KREDITIMA U ŠVAJCARSKIM FRANCIMA

Posledice koje su nastale po korisnike kredita dovodile su do apsurdnih situacija koje su kulminirale finansijskim krahom i prezaduženosti građana koji su u velikom broju izgubili svoje stanove, kada se radi o stanbenim kreditima, ili su dospeli u stanje lične prezaduženosti.

Poslednjih nekoliko nedelja šira javnost okupirana je raspravama o finansijskim posledicama za gradjane koji su zaključili ugovore o kreditu sa bankama, pri čemu su njihove ugovorne obaveze u smislu vraćanja kredita indeksirane u švajcarskim francima. Situacija je kulminirala sa javnim okupljanjem i protestom nezadovoljnih korisnika kredita, zatim odlukom Vrhovnog kasacionog suda, i konačno obraćanjem Predsednika republike Aleksandra Vučića, te njegovim obećanjem o vrlo brzom rešenje ovog problema. Tim povodom razgovaramo sa dr Milijom Bogavcem, profesorom na beogradskom Poslovnom i Pravnom fakultetu.


Profesore Bogavac, Vi ste sigurno, s obzirom na Vaše stručno opredeljenje, upoznati detaljnije sa uzrocima i posledicama ovakvih ugovora, kao i sa mogućim i pravičnim rešenjima sa kojima bi sve strane u ugovoru bile koliko-toliko zadovoljne.

Problem o kome govorimo nije novijeg datuma. On se proteže već duži niz godina i nastao je u periodu kada su se dugoročni ugovori o kreditu, pre svega za finansiranje stanbene izgradnje, zaključivali na taj način što se kamatna stopa za vraćanje duga indeksirala uglavnom u stranoj valuti, evrima ili švajcarskim francima, pri čemu je paritet ove dve valute bio relativno stabilan. Medjutim, kamatne stope su za korisnike kredita bile mnogo povoljnije u slučajevima kada su ove obaveze bile indeksirane u švajcarcima. To je i opredeljivalo veći broj korisnika kredita da se opredele za onu valutu koja je trenutno bila povoljnija. Nažalost po njih, oni nisu bili svesni, niti su morali da znaju, da će se uskoro ovaj paritet rapidno promeniti pre svega zbog nemogućnosti održivosti dogovora izmedju centarlnih banaka Švajcarske i Evropske unije. Švajcarska ekonomija se pokazala mnogo stabilnijom u odnosu na Evropsku uniju koja je zbog nesrazmerne ekonomske moći svojih članica jednog momenta pribegla većem doštampavanju svoje valute koja je automatski morala da izgubi deo svoje vrednosti i prema dolaru i prema švajcarskom franku. Prema nekim podacima, franak je skočio sa 52 na 116 dinara, a evro sa 80 na 118 dinara. Sledstveno tome, švajcarac je u odnosu na dinar porastao za 123%, a evro za 47,5%. Kada već govorimo o ovom paritetu, teško je pretpostaviti da nadležne upravljačke strukture, pre svega stranih banaka, nisu znale ili nisu mogle da pretpostave ovakve promene, i u tome leži svakako njihova nesavesnost, posebno zbog činjenice da su njihovi službenici prilikom zaključenja ugovora o kreditu upravo davale “stručne” savete u isplativost opredeljenja za švajcarsku valutu.


Očigledno je da prilikom zaključivanja ovakvih ugovora bankarska strana nije bila u potpunosti savesna te da se rukovodila pre svega željom za sticanje uvećane koristi. Koje su eventualne posledice ovakvih činjenica?

Upravo tako. Posledice koje su nastale po korisnike kredita dovodile su do apsurdnih situacija koje su kulminirale finansijskim krahom i prezaduženosti građana koji su u velikom broju izgubili svoje stanove, kada se radi o stanbenim kreditima, ili su dospeli u stanje lične prezaduženosti. Ovaj problem nije karakterističan samo za našu zemlju, već i za neke zemlje u okruženju, ali su neke od njih, kao npr. Hrvatska i Mađarska uspele da određenim zakonskim rešenjima saniraju ovaj problem. Inicijalnu kapislu rešenja ovog problema kod nas predstavlja odluka Vrhovnog kasacionog suda, Ovaj sud je zauzeo pravni stav o postupanju u sporovima o hipotekarnim zajmovima indeksiranim u švajcarskim francima, tako što smatra da su pri postojanju određenih uslova “ništave odredbe ugovora o kreditu o indeksiranju dinarskog duga primenom kursa švajcarskog franka”. Ovakav stav je obavezujući za Vrhovni kasacioni sud, a upućujući za niže sudove. S obzirom na ovo rešenje, u eventualnom sudskom postupku ugovarači moraju da se, budući da je odredba o indeksiranju ništava, opredele za neku drugu valutu, no takva promena pravno posmatrano znači i zaključenje novog ugovora. Prema tome, na ugovornim stranama predstoji još dugačak put do konačnog sudskog rešenja uz sva moguća dokazivanja i sudske troškove. Odluka je čini se ipak malo svetlo na kraju tunela, ali je izlazak iz tunela još uvek daleko. No, jedno je sigurno. Ovime je do daljnjeg stopirano prinudno izvršenje naplate hipotekarnih kredita.


Profesore Bogavac, iz svega ovoga što ste rekli, očigledno je da je problem kredita u švajcarcima veoma složeno i ekonomsko i pravno pitanje. Da li smatrate da učesnicima u ovakvom ugovaranju postoje još neki instrumenti za pomoć u pozitivnoj realizaciji problema?

Korisnici kredita mogu u sudskom postupku da zahtevaju da se na njihove ugovorne odredbe primene zakonske odredbe o raskidu ili izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti. Ovaj pravni institut pod nazivom “rebus sic stantibus” nastao još u rimskom pravu, prihvatila su sva evropska zakonodavstva, pa i naš Zakon o obligacionim odnosima. Saglasno ovom zakonskom rešenju, ako posle zaključenja ugovora nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne strane, ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora u toj meri da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi bilo nepravično održati ga na snazi takav kakav je, strana kojoj je otežano ispunjenje obaveze ili koja ne može ostvariti svrhu ugovora, može zahtevati da se ugovor raskine. Promenjene okolnosti mogu uticati samo na one ugovore kod koji postoji vremenska distanca u izvršenju obaveza, a takvi su upravo dugoročni kreditni ugovori sa sukcesivnim isplatama kreditnih rata. U eventualnom sudskom sporu ugovor se ne mora raskinuti ukoliko banka pristane da korisniku kredita umanji obavezu za onaj iznos koji je ugovorena rata kredita uvećana usled promene kursa švajcarske valute.


Profesore Bogavac, predsednik Vučić je najavio skoro rešenje ovog problema donošenjem posebnog “lex specijalis” zakona kojim bi se ovo pitanje konačno rešilo. Šta Vi očekujete od ovog zakona?

Pretpostavljam da će ovih dana Vlada Republike Srbije uputiti skupštini usvajanje po hitnom postupku tzv, “lex specijalis” i konačno staviti tačku na rešenje ovog problema. Ovakva reakcija se već odavno očekivala. U konkretnom slučaju princip “pacta sund servanda” , odnosno princip poštovanja svih odredbi ugovora i slobodno izražene volje ugovornih stranaka,  mora se poštovati samo dotle dok se njime ostvaruju interesi ugovornih strana. Onog momenta kada zbog promenjenih okolnosti jedna strana u ugovoru bude stavljena u neočekivano težak položaj ni društvo više ne može da stane iza takvog ugovora i mora dozvoliti njegovu korekciju, a to je upravo donošenje najavljenog zakona. Prema onome što se u štampi može već naslutiti otpis glavnice duga u švajcarskoj valuti biše oko 40%. Ovo je kako se navodi kompromis koji je država ponudila između bankarski izračunatih 30% otpisa i 50% koliko su tražili dužnici. Ovaj zakon će se odnositi na sve dužnike koji otplaćuju zajmove vezane za franak, a ne samo na one sa glavnicom od oko 50.000 evra, a rate će biti vezane za kurs evra. Očekuje se da će država učestvovati u nadoknadi dela troškova banaka, ali je sigurno da će veći teret otpisa dugovanja podneti banke. No, sačekajmo konačna rešenja. Zahvaljujem.


Razgovor vodila N.Č.V.

Ознаке:

Post a Comment

[facebook][blogger]

Contact Form

Name

Email *

Message *

© Copyright 2014 | "EVROPA NA DLANU" | Informacione uslužne delatnosti |. Powered by Blogger.
Javascript DisablePlease Enable Javascript To See All Widget