Evo kako je nastala Nobelova nagrada

Nobelova nagrada svake godine slavi izuzetna dostignuća univerzalnih genijalaca i pojedinaca.

OD "TRGOVCA SMRTI" DO NAJVEĆEG PRIZNANJA:
Ovako je nastala Nobelova nagrada

Novinari su mislili da je Alfred Nobel mrtav i nastavili su da blate njegovo ime, on je zato i odlučio da promeni svoju životnu priču pre nego što bude prekasno ...


 Nobelova nagrada svake godine slavi izuzetna dostignuća univerzalnih genijalaca i pojedinaca. Ali pored dobitnika nagrade koji su sami po sebi posebni, neverovatna je i priča o nastanku ove nagrade. Iako je danas ugledno priznanje, ona ima mračno poreklo koje prati velika zabuna novinara, slomljeno srce i sredstvo za uništenje – dinamit. 

Kada je skromni Šveđanin po imenu Ludvig Nobel umro 1888. godine, francuski novinari su ga pomešali s njegovim mlađim bratom Alfredom – čuvenim švedskim preduzetnikom i izumiteljem koji je stekao veliko bogatstvo nakon što je izumeo dinamit. U umrlicama koje su bile objavljene u pariškim novinama je pisalo: Trgovac Smrti je mrtav!

Alfred Nobel je imao retku nesreću da svedoči o svojoj ostavštini i da čita vlastite umrlice. Dok su novinari mislili da je mrtav i nastavili da blate njegovo ime, Alfredovo srce se jako brzo slomilo, zbog čega je i odlučio da promeni svoju životnu priču pre nego što bude prekasno.

Neko vreme je razmišljao o tome šta bi mogao učiniti, a 27. novembra 1895. godine je krenuo u realizaciju svoje ideje. Otišao je u švedsko-norveški klub u Parizu, seo za pisaći sto i napisao testament. Na četiri stranice je napisao spisak stvari koje će ostaviti svojim rođacima i osoblju (pošto nije imao dece). U testamentu je zatražio da se ostatak njegovog imanja uloži u fond, “kamate koje će se svake godine distribuirati u obliku nagrada onima koji su tokom prethodne godine zaslužni za najveću korist za čovečanstvo.” 


Napisao je i da se kamate trebaju podeliti na pet jednakih delova i da se svaki deo da osobi koja je odgovorna za najvažnije otkriće u četiri kategorije i, konačno, “jedan deo za osobu koja će uraditi najviše ili najbolje za bratstvo među narodima, za ukidanje ili smanjenje broja vojske i za održavanje i mira”- Nobelovu nagradu za mir.

Nobelov testament, koji se sada čuva u sefu Nobelove fondacije u Stokholmu i koja nikada nije izložena, bila je skoro pa spontana. Kada je završio sa pisanjem Nobel je zamolio četiri slučajna gospodina koja su se zadesila u klubu da budu svedoci dokumenta. Kad je sledeće godine umro, njegovom 25-godišnjem pomoćniku Ragnaru Sohlmanu je povereno izvršavanje Nobelove želje.

Mladi Sohlman je jako ozbiljno shvatio ovaj zadatak, pa je narednih dana jurio Parizom u kočiji prikupljajući novac, papirologiju i deonice iz banaka. Spakovao je sve u kutije i otpremio ih u Švedsku, gde je polako počeo da prodaje deonice, kako se kompanija ne bi ugasila.

Uprkos tome što je plemenita i korisna za celo čovečanstvo, Nobelova poslednja želja je isprva naišla na veliki otpor.  

Njegovi rođaci, koji nisu bili svesni njegovog plana, bili su u šoku. Švedska kraljevska porodica ga je osudila zato što nije bio patriota i zato što nagrađuje ljude svih nacionalnosti a ne samo Šveđane. Njegovo osoblje je bilo ogorčeno ogromnim administrativnim i organizacijskim troškovima takve operacije. Ali, njegova ideja je naišla i na mnoga odobrenja.

U Grčkoj se 1896. godine održavala Olimpijada, a tu je vladala opšta želja da se stvori svetska porodica i da se oda priznanje ljudima koji su pomagali celom čovečanstvu. Dok je naporno radio na nobelovoj ostavštini, Ragnar je vremenom sticao sve veću i veću podršku.

Pet godina nakon što je Nobelov testament prvi put pročitan, prve Nobelove nagrade su dodeljene u Švedskoj i Norveškoj (1901. godine). Vek kasnije, u Stokholmu je otvoren i muzej.   


 Izvor: pixelizam.com

Ознаке:

Post a Comment

[facebook][blogger]

Contact Form

Name

Email *

Message *

© Copyright 2014 | "EVROPA NA DLANU" | Informacione uslužne delatnosti |. Powered by Blogger.
Javascript DisablePlease Enable Javascript To See All Widget