Zanimljivosti o konjima

Osim pripitomljenih, postoje i divlji konji. Njih je skoro nemoguće pripitomiti, čak ni posle dužeg boravka u blizini čoveka. Takav je azijski divlji konj ili konj Prževalskog.

Od svih domaćih životinja konj je poslednji pripitomljen, verovatno zbog njegove veličine, brzine i plahe prirode. Konji su se najpre koristili za ishranu i jahanje. A pre pojave prvog točka služili su za nošenje tereta i vuču.


Mužjak konja naziva se pastuv, ženka je kobila, a njihovo dete zove se ždrebe.

Osim pripitomljenih, postoje i divlji konji. Njih je skoro nemoguće pripitomiti, čak ni posle dužeg boravka u blizini čoveka. Takav je azijski divlji konj ili konj Prževalskog.  

Svoje neobično ime konj Prževalski dobio je po ruskom pukovniku, istraživaču i avanturisti Nikolaju Mihajloviču Prževalskom. On je 1879. godine naišao na krdo ovih konja na Planini Žutog Konja u Mongoliji.  

Na žalost, divlja krda ovih konja čovek je potpuno istrebio iz prirode. Ali, retke primerke su stanovnici Mongolije ipak uspeli da zadrže i koliko-toliko pripitome. 

Tek mnogo godina kasnije potomci ovih konja ponovo su vraćeni u divljinu. Tako, na sreću, oni danas jure nepreglednim predelima Mongolije.

Šumski konj je nekada živeo u severnoj Evropi. Naseljavao je vlažne i močvarne šume. Telo mu je bilo masivno,sa grubom dlakom, gustom grivom i teškim repom. Od njega potiču takozvane "teške" rase konja koje su danas u izumiranju.

Konj - tarpan. Divlji rođaci ovog konja živeli su u istočnoj Evropi i Rusiji. Imali su sivo telo, crne noge i veliku glavu. Čovek ih je lovio zbog mesa. Današnji tarpani su samo dalji srodnici pravih tarpana, kojih u prirodi više nema. Od tarpana potiču današnje "lake" rase konja. 

Konj tundre je nekada davno živeo u Sibiru. Od njega je nastao Jakutski poni, sposoban da opstane u veoma surovim sibirskim uslovima. 

Domaći konj, nekada je korišćen u poljoprivredi i ratovima, a počev od antičke Grčke uglavnom se koristi za zabavu, lov i rekreaciju.

Poni, ovaj konjić je niži i zdepastiji od običnog. Ima kraće noge, ali dužu dlaku, naročito omiljen među decom.

Konji su odlični trkači. Oni mogu da izvedu gotovo nemoguće: da u trku u jednom trenutku ni jednim kopitom ne dodiruju zemlju! Ovakav način kretanja naziva se GALOP. 

Zubi nam mogu dosta reći o konju. Tako, ako konj ima velike očnjake, onda je on muškog pola. Ako je kobila, njeni očnjaci su sasvim mali, ili ne postoje. Pošto se konji hrane tvrdim biljkama, njihovi zubi se mnogo troše. Zato zubi konja stalno rastu. 

Ipak, stariji konji imaju lošije zube od mlađih. To ljudima služi da bi odredili koliko je neki konj star i da li je još uvek dobar za pojedini posao. Možda otuda narodna izreka »Poklonu se u zube ne gleda«?

Verovali ili ne, konji čitav život provedu hodajući na vrhovima prstiju! Da bi mu olakšao hod, čovek domaćem konju stavlja gvozdene navlake na kopita. To su POTKOVICE. Naći potkovicu u mnogim narodima se smatra simbolom velike sreće.


Autor:  Dragana Miličić

Ознаке:

Post a Comment

[facebook][blogger]

Contact Form

Name

Email *

Message *

© Copyright 2014 | "EVROPA NA DLANU" | Informacione uslužne delatnosti |. Powered by Blogger.
Javascript DisablePlease Enable Javascript To See All Widget