9 najsmrtonosnijih virusa na svetu

Iako su vakcine i lekovi uspeli da se za neke bolesti pokažu kao adekvatni "protivotrovi", neki virusi, poput skorašnje epidemije ebole u Africi, dokaz su da smo daleko od konačne pobede nad ovim neprijateljem

Iako su vakcine i lekovi uspeli da se za neke bolesti pokažu kao adekvatni "protivotrovi", neki virusi, poput skorašnje epidemije ebole u Africi, dokaz su da smo daleko od konačne pobede nad ovim neprijateljem


Predstavljamo vam devet najsmrtonosnijih virusa, a lista je nastala bazirana na procentu smrtnih slučaja kod obolelih osoba, broju ljudi koji su do sada umrli od posledica zaraze, kao i to da li dotični virusi predstavljaju rastuću pretnju.


1. Marburg virus
Naučnici su ovaj virus otkrili 1967. godine nakon manje epidemije koja je primećena kod laboratorijskih radnika u Nemačkoj. Prenosioci su bili, kako se ispostavilo, zaraženi majmuni iz Ugande. Sličan Eboli, Marburg virus izaziva visoke temperature i krvarenja koja rezultiraju šokom, otkazivanjem rada organa i smrću. Tokom epidemije koja je zahvatila državu Kongo, 2000. godine, 80 procenata zabeleženih zaraženih slučaja je imalo smrtni ishod.


2. Ebola
Prva zabeležena epidemija ovog virusa zahvatila je Sudan i Kongo 1976. godine. Prenosi se preko krvi, drugih telesnih fluida ili putem zaraženog tkiva ljudi ili životinja. Određene vrste ovog virusa mogu biti ekstremno fatalne, te je tako u zaraženom Sudanu stopa smrtnosti dosegla 71%, dok je trenutna epidemija u Africi najveća u istoriji, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije.  


3. Besnilo
Iako su vakcine, koje su u primeni još od dvadesetih godina prošlog veka, drastično smanjile pojavu ove bolesti, ona i dalje predstavlja veoma ozbiljnu pretnju u Indiji i određenim delovima Afrike. Ova bolest napada nervni sistem i mozak, i po simptomima je jedna od najopakijih bolesti na svetu. Srećom, vakcine i antibiotici uspešno leče obolele, međutim, procenat smrtnosti u slučaju ne primanja terapije je 100 procenata. 


4. HIV
U modernom svetu, titulu najsmtronosnijeg virusa mogao bi da ponese HIV. Nešto više od 36 miliona ljudi umrlo je od ovog virusa od prvog otkrivanja ove bolesti tokom 1980-ih godina prošlog veka. Jaki lekovi omogućuju obolelima da produže svoj životni vek, ali ova bolest i dalje suvereno vlada u zemljama sa niskim ličnim dohotkom u kojima se i nalazi skoro 95 procenata obolelih. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 1 od 20 odraslih osoba Subsaharske Afrike pozitivna je na HIV.

Iako su vakcine i lekovi uspeli da se za neke bolesti pokažu kao adekvatni "protivotrovi", neki virusi, poput skorašnje epidemije ebole u Africi, dokaz su da smo daleko od konačne pobede nad ovim neprijateljem


5. Velike boginje
Posle hiljada godina borbe protiv velikih boginja, 1980. Svetska zdravstvena organizacija proglasila je svet slobodnim od ove bolesti. Zaraza koja je ubijala jednog u tri obolela ostavljala je preživele sa dubokim, trajnim ožiljcima, slepe, ili sa nekim drugim teškim posledicama. Stopa smrtnosti bila je veća u zemljama van Evrope, čija je populacija imala slabiji kontakt sa bolestima dok ih naseljenici nisu doneli sa sobom. Veruje se da je skoro 90 procenata domorodačkog stanovništva Amerike umrlo od ove bolesti. Samo u 20. veku, velike boginje ubile su više od 300 miliona ljudi. 


6. Hantavirus
Ovaj virus je prvi put primećen u Sjedinjenim Američkim Državama 1993. godine, kada je mladi Navaho par preminuo samo par dana nakon prvih sindroma ove bolesti. Nekoliko meseci kasnije, naučnici su uspeli da izoluju virus iz krvi jelena koga su našli u blizini kuća obolele porodice. Do danas, preko 600 osoba je obolelo ovim virusom, a od toga je 36 procenata slučajeva imalo smrtni ishod. 


7. Influenza (Virus gripa)
Tokom sezone gripa, skoro 500,000 ljudi širom sveta umre od ove bolesti. S vremena na vreme, kada se pojavi nova vrsta gripa, moguća je pandemijska razmera ove bolesti - sa neverovatno visokom stopom smrtnosti. Najsmrtonosniji grip u ljudskoj istoriji, poznatiji pod nazivom Španska groznica, izbio je 1918. i zarazio je 40 procenata svetske populacije - usmrtivši preko 50 miliona ljudi. 


8. Denga groznica
Ovaj virus prvi put se pojavio 1950-ih na Filipinima i Tajlandu i od tada se proširio kroz tropski i suptropski pojas. Od ove bolesti oboli od 50 do 100 miliona ljudi godišnje, prema istraživanjima Svetske zdravstvene organizacije, ali je nivo smrtnosti manji u odnosu na druge bolesti - oko 2,5%. Najčešći prenosilac ovog virusas su komarci, pa se tako, zbog sve većeg zagrevanja i menjanja klime, predviđa rapidni razvoj i širenje ove bolesti. Ako se ne leči, ova bolest može dovesti do posledica sličnih Eboli, te se smrtnost može računati i do 20 procenata. 


9. Rotavirus
U moderno doba dve vakcine sposobne su u zaustavljanju ovog virusa, koji najčešće napada novorođenčad i mlađu decu. Ovaj virus se širi velikom brzinom, a manifestuje se gastrointestinalnim problemima. Poput ostalih bolesti, i ova je smrtonosna u nerazvijenim delovima sveta - 430,000 dece mlađih od 5 godina umrlo je od infekcija rotavirusom tokom 2008. godine. 


Izvor:http://www.nationalgeographic.rs


Ознаке:

Post a Comment

[facebook][blogger]

Contact Form

Name

Email *

Message *

© Copyright 2014 | "EVROPA NA DLANU" | Informacione uslužne delatnosti |. Powered by Blogger.
Javascript DisablePlease Enable Javascript To See All Widget